Page 37 - Stradanje i humanizam

око 3500, грађана око 4000 а аустроугарских војника око 2000. Нико није узимао у обзир смрт Напомене
бројних избеглих из Подриња, Босне, Срема који, нажалост, нису били поштеђени ни од
1
невремена, глади, умора и болести. Бројни међу њима су оставили своје животе на обележеним и М. Перишић, Сарајевски атентат. Повратак документима, Андрићград – Вишеград, 2014.
2
необележеним гробљима поред пута. У овај број нису ушли ни бројни умрли од последица рата и У Хрватској је ћирилица укинута у основним и средњим школама октобра 1914. а потпуно је забрањена, осим
за црквене потребе, почетком јануара 1915. године.
болести по ваљевским селима где је живело 90% становништва. Многе породице и у самом
3 В. Ћоровић, Црна књига, Патње Срба БиХ за време Светског рата, Београд – Сарајево 1920, стр. 166. Само
граду су сасвим истребљене па њихове смрти после рата није нико забележио. Аустроугарски
кроз логор у Добоју, који је био под отвореним небом са неколико раније подигнутих дрвених барака за болесне
окружни лекар у Ваљеву, Јулијус Роксандић је у свом детаљном извештају о здравственим коње, прошло је од 27. децембра 1915. до 5. јула 1917. године, 45.791 особа, од чега су скоро половина били жене и
приликама, навео да је на ваљевским гробљима сахрањено 45.000 лешева. Узимајући у обзир све деца. Како је јавио немачки конзул из Сарајева, само у пролеће 1916. године у овом логору је умрло око 8.000 Срба,
што се о том времену зна, број приближно је тачан. углавном деце, жена и старијих особа.
4
У новој офанзиви Аустроугарске, заједно са Немачком, ослабљена српска војска, без Међуопштински историјски архив Ваљево (у даљем тексту: МИАВ), фонд Општине града Ваљева,159/6-
83,161/133; В. Ћоровић, 162.
половине својих најбољих војника, који су животе изгубили или су рањени у претходној години 5
услед ратних дејстава или болести, није могла да понови сјајне успехе. Принуђена је била на 6 А. Митровић, Србија у Првом светском рату, Београд, 1984. стр. 128.
повлачење према Албанији а са њом су ишли део народа и медицинског особља. Пред само В. Штрандман, Балканске успомене, Београд, 2009. стр 333. Пред сам почетак рата Србија је имала новца за
плаћање обавеза само за 20 дана, како је изјавио Никола Пашић тражећи истовремено кредит од Русије и Француске
повлачење, српска влада је ослободила свих обавеза по уговору страно особље, исплатила им у износу од 100 милиона франака. Захваљујући огромној руској финансијској и другој помоћи, а у неким
плату за месец унапред и све путне трошкове како би се вратили у своје земље. Велики број њих случајевима је Русија била и гарант за узимање кредита, српска влада је могла да измирује своје редовне и
није хтео да остави српски народ у најтежим данима па је са њима прешао албанску голготу. новонастале обавезе.
7
Међу њима су били бројни чланови мисија али и доктори Консеј и Хиршфелд са женом Ханом. У Denik Františka Vančury, www.velikavalna.info/osudy/vancura_frantisek.php. (Приступљено 15. августа 2015.)
Виша команда је ипак тада од 120 осуђених на смрт ослободила 40 а осталих 80 је стрељано; А. ван Тинховен,
Ваљевској резервној болници је остало нешто преко 400 углавном тешко рањених војника са
Страхоте рата у Србији, Београд, 2005. стр. 17. На лешеве побијених је наишао и др Тинховен учествујући у раду
лекарима Алексом Стојковићем и Исаком Берахом. Аустроугарске власти су по новој комисије за утврђивање злочина помињући 16 стрељаних људи повезаних конопцима и нешто даље „60 до 70
организацији наставили рад у ваљевским болницама. лешева деце спаљених у школи".
8
Војни архив, фонд Војске Краљевине Србије, 3А, к.124/1/1.
9
Прву помоћ на ратишту су пружали болничари а затим су рањеници преко завојишта у близини стизали до
пољских болница које су имале хирурге. По указаној помоћи, рањеници су превожени до болничких центара. За
време Церске битке највеће српска болница се налазила код цркве у селу Криваја а нешто мања у Текеришу, док се
аустроугарска налазила у старој циглани села Милине на Церу.
10
А. Недок, Српски војни санитет у Првом светском рату, Београд, 2014. стр. 50.
11
Већ 31. октобра 1914. године је, по записима министра војног Стефановића, било 595 лекара и 233
медицинара.
12
Позиву Српског црвеног крста поред Русије и Грчке, одазвали су се Француска, Италија, Холандија, Јапан,
Румунија, Швајцарска, Турска, Аргентина, Чиле, Велика Британија и САД.
13
Како су међу собом говорили углавном на француском језику стекао се погрешан утисак да се радило о
француској мисији.
14
На положају је спасила животе многима а свој је дала 2. октобра 1914. на Гучеву.
15
Веома кратко, крајем августа и почетком септембра у болници је помагао заробљени Чех из Прага, Хајнрих
Пруска, асистент породиљства.
16
Како се његова испорука догодила непосредно после доласка др Тинховена и како је он њиме руковао,
раширила се нетачна вест да га је он и купио.
17
М. Радојчић, Бабићи из Ваљева, Гласник МИАВ, бр. 40. Ваљево, 2010, стр. 31. По повлачењу из Ваљева пред

36 37