Page 39 - Stradanje i humanizam

Колубарску битку, била је распоређена на место управника болнице у Пироту.
18
Војни архив, фонд Војске Краљевине Србије, 3А-124/1/4.
19
Г. И. Шевцова, Руска добротворна помоћ Србији у ратовима 1912-1917, Београд, 2010. стр. 129.
20
На иницијативу Мабел Грујић, Дарије Прат, леди Пеџет, Елизабете и Ане Христић, основано је удружење које
је имало подршку најутицајнијег дела српске и британске јавности. Од фебруара 1915. радило је под
покровитељством британске краљице.
21
А. Рајс, Шта сам видео и преживео у великим данима, Београд, 1925. стр. 57.
22
Тинховен, н. д, стр. 53.
23
Исто, стр. 85.
24
Архив САНУ, Дневничке белешке др Сондермајера, 14559-I-2.
25
Данас зграда Вишег суда.
26
Karlo Jurišić, Fra Gabro Cvitanović i njegov Ratni dnevnik (1914–1918), Split 1984, str. 23, 125. Аутор дневника је
одређен као свештеник војне болнице 2/16 да остане уз рањене и болесне војнике па је тако и приступио
новопридошлом особљу.
27
Команде 15. и 16. корпуса биле су смештене у згради начелства, у истој где је раније била српска Врховна
команда.
28
J. Janda, Мoje vzpomniky na svetovou valku 1914–1918, str. 19, www. legionarjaroslavjanda.cz/denik-legionare/
приступљено, 30. јуна 2015. Дневник Чеха болничара који је заробљен у Ваљеву и у њему прележао тифус.
29
У Србији је крајем 1914. године било око 70.000 заробљеника од којих је 20 000 било југословенског порекла. Rivers of refugees and expellees, rivers of the wounded and the sick ran into Valjevo, towards a
Од њих се од октобра до краја децембра пријавило у добровољце, који су обавезно били упућивани у Нове области, horrifying and yet shining gate of hope and ordeal. Hundreds and thousands of the dead filled village
452 заробљеника (међу њима је било највише Срба, 26 Хрвата и неколицина припадника осталих националности). and city graveyards and there were not enough carts to transport the deceased on. Laboriously, women
30
По доласку српских војника и по донекле уређеном стању у граду, ови лешеви су пренети на војничко гробље и with small children and the elderly in villages, dug graves in the fields surrounding the houses, in
поново сахрањени.
31 vineyards and orchards to bury their loved ones. And those totally unknown they never set eyes on.
Тинховен, н. д, стр. 69.
32 Тhese numerous small, family graveyards none of which dating after 1914 still today unfailingly
Тадашњи управник бечке клинике за унутрашње болести.
33 determine the line that the Austro-Hungarian army had advanced to and the refugees fleeing it.
Џ. Рид, Рат у Србији 1915, Цетиње, 1975, стр. 59.
34 That period, horrific for the Serbian people it was difficult for the Serbs in diaspora and even more
Војницима је давано 40 дана боловања ради опоравка.
35 difficult for the people in it. The big cycle of suffering and hope was centered in this in this city. The
Џ. Рид, н. д, стр. 72.
36
Л. Хиршфелд, Историја једног живота, Београд, 1962, стр. 56. population on both sides of the rivers Drina and Sava and most of the Western Serbia, the major part of
37
Болничар Хенкен се разболео на путу и умро по повратку. the Serbian and Austro-Hungarian army, the wounded, the sick, the imprisoned... almost all of them
38
Л. Хиршфелд, н. д, стр. 59 stayed in this city at some point in time. In times of death, only the hospital in Valjevo kept the hope in
39
L. Miler, Naš brat. Život kapetana Flore Sends, Beograd, 2013, str. 82. life continuously. In and around it, all the power, knowledge and tenderness were being sacrificed in an
40
http :// dumas . ccsd . cnrs . fr / dumas -00913354, François Boudier. Vie et oeuvre du Docteur Ernest Conseil, p. 42 effort to overcome wounds and diseases. As distress increased so did this hospital grow gathering
41
M. A. Stobart, The Flaming Sword in Serbia and Elsewhere, London, New York, Toronto, 1916, str. 68 around it local and foreign doctors, nurses, ordinary people, women, villagers and newcomers. As the
hospital expanded into the entire city, so did hope and awareness grow in people that each casualty must
be helped. The humanity showed surpassed the real, big results in saving human life, surpassed all the
religious and political fences, all selfishness. These were the times worthy of ancient heroes, the times
of honour and unselfish sacrifice, when life was put at the altar of helping another. Valjevo hospital was
not only the biggest in Serbia, but the place of the largest national and individual drama of each man.
38 39