Page 51 - STAV broj 195
P. 51
STAJALIŠTA
APOKRIFNI FRAZARIJ
Cvijet viška
NEZABORAVAK
Opet smo šutjeli. Sve dok nije progovorio onaj, koji je sve znao o
svakome i sa svima htio pričati o svemu. A ponašao se kao neki
govoreći mudrac. Previše govoreći
Piše:
Irfan HOROZOVIĆ
Kako nastaje neka priča? – Ne. Učinio mi se nekako suh. – Počeo si kao neki novopečeni
Ko zna. – Izvadio sam ga. Hoćeš da ga bacim? provodadžija.
Nikad nisam o tom posebno – Ne. Nek miriše, a miriše...
razmišljao. – Tu si u pravu. I s ove daljine goli- – Zar je to važno?
Dosad. ca nosnice. – Možda nije...
Otkako ljudi hodaju po zemlji, doga- I tako smo sjedili uz svoje piće s cvi- – I?
đaju se u odnosima među njima te priče. jetom na sredini stolnjaka. – Možda i jeste.
I one im nešto kazuju. Valjda. – Kako se zove? – reče onaj što sam Naš domaćin se samo tužno osmijehnu.
ga sreo pred vratima. Onda smo opet šutjeli. Gledali se.
Ponekad je to zaista fenomen. – Ko? I sjećali.
Postoje i priče koje traju čak i onda – Cvijet. Dugo smo se poznavali, ali sjećanja su
kad ih više nema. – Nisam siguran. nam sigurno bila različita.
Bili smo u posjeti. Netom. Razmiš- – Nije neki od onih: nokti, zubi, krv... Sugovornik ustade i krenu prema
ljam o tom. – Ništa takvo. vratima.
Često se to dogodi, iako nam nije jasno – Možda spomenak... ili nezaboravak? Ustao sam i ja.
zašto su nam se misli uplele u to klupko. – Ne bih rekao. Ustvari, jeste neza- – Koja budala – reče on, kad su se vra-
Sreli smo se pred njegovim vratima. boravak, ali ne onaj o kojem se kao o ta- ta zatvorila.
Nije mi to baš bilo drago, ali šta je tu je. kvom govori. To je poznati cvijet. A ovo Nakon toliko riječi, na stolnjaku je
Htio sam mu kratko svratiti u posjetu. je nešto naše... nešto drago... nešto kao ostalo nešto nalik na mrlju.
Odrasli smo zajedno. I viđali se povre- dragoljub... tako ga je zvala njena Majka. I šutnja.
meno gotovo čitav život. – Meni liči na đurđevak. O njima sam mislio.
Nikud nije izlazio otkako više nema – Možda mu je to drugi naziv. – Zašto si ono rekao?
njegove drage. Nikud, osim na groblje. Opet smo šutjeli. Sve dok nije pro- Pogledao me kao da sam i ja budala.
Zato smo se pomalo zabrinuli. govorio onaj, koji je sve znao o svako- Onda, nakon šutnje, ipak odgovori.
Zato smo se i našli pred ovim vrati- me i sa svima htio pričati o svemu. A – Znaš li ti s kim je sve njegova gospo-
ma. On i ja. Izgledalo je kao da smo doš- ponašao se kao neki govoreći mudrac. đa provodila svoje dane? I noći.
li zajedno. Previše govoreći. Naš poznanik je bio sličan. Našli su
Otvorio je vrata. – I ti stalno misliš na nju? se nakon mnogo vremena provedenog
Izgledao je čisto i uredno. – Ne znam ni sam. Tako izgleda. s drugima. I otad su bili nerazdvojni. I
I tužno. – Izgleda da je previše. izgledali sretni.
– Hoćete li nešto popiti? – To možeš znati jedino kad to doživiš. – Zna i on. Osim toga, bilo je to davno.
Naravno da smo htjeli. – Koliko si dugo bio s njom? – Nije važno. Ona nije bila ono što on
Kao i uvijek. – Ne znam. Nisam brojao. Grlili smo misli o njoj.
Ništa na stolu nije bilo. se godinama... Nekoliko hiljada puta... – Možda. Ali za njega jeste. To je va
Ništa osim cvijeta. možda... ali ostao sam je željan. ljda jedino važno.
– Kako se samo našao na tom stolu. – Mlad si ti još. I jak. Okreni se od – Ti za sve nađeš opravdanje.
– Maločas sam ih čistio. I slagao. No- tih crnih misli... Htio – ne htio, život je – Ne znam ni sam. Pokušavam shvatiti
sio sam na grob. Izgleda da sam previše otvoren pred tobom... zašto neko u nešto vjeruje. Vjerujem da u
kupio. Tako sam dio donio kući. Bili su – Nemoj – rekoh, ne znam ni sam tom ima nešto.
za nju nešto osobito. Ko zna zašto? Neko zašto. – Vjeruj i dalje.
sjećanje. Ili samo miris. Ko zna?! – Šta nemoj?! Ostao je samo miris cvijeta i tri priče koje
– Šta je s ovim? Je li ti ispao? se međusobno ne bi mogle prepoznati. n
STAV 29/11/2018 51
