Page 3 - STAV broj 318
P. 3

UVODNA RIJEČ









                                            Da ne ogriješiš sebe o sebe

                ANONIMNA KRIVIČNA




            PRIJAVA OD MENE MENI






           Glavni urednik Stava sam je sebi od srca napisao anonimno pismo i poslao ga lično
           kao krivičnu prijavu na adresu sedmičnog lista Stav. Glavni urednik ga sada i objavljuje
           u rubrici Uvodna riječ kao javnu predramazansku poslanicu sebi od sebe o unutarnjim
           pravilima života prema našem Jedinom Allahu i našem zajedničkom bošnjaštvu. I sve
           to na znanje sebi od sebe, sa željom spoznavanja Hadisa koji poučava da se čovjek

           ne treba zaklinjati Allahom Uzvišenim za svaku sitnicu kako bi pred ljudima ispao
           vjerodostojan. Pa se preporučuje: “Ne uvlačite Allaha u vaše razmirice!”




            Samo ti piši, sinko, al’ znaj, kad uđeš   A ti vidi sad šta ćeš i kako ćeš osta-  časa, što znači da jednom rukom veslaš
          u ono šta se zove naš društveni, a po-  ti u toj ljudskoj koži, u tom insanluku   kroz baru, a drugom stalno izbacuješ
          gotovo politički i medijski javni život,   kojem težiš. Teško je to, sinko dragi.   onu vodu i blato što ti u korito nava-
          to ti je k’o jedna močvara. Al’ bara, ne   Ne bih te obeshrabrivao, al’ bolje ti je   ljuje. Jedino onaj otvor na čamcu koji
          jezero. A tu ti nema leptira, krijesnica   da se kloniš krokodilskog posla.   ti je nos možeš začepiti jer bi te inače
          i vilinih konjica i vretenaca i vodenih   A ako si već odlučio da ideš u tu   ubio smrad neviđeni.
          krilaša. Lete posvuda muhe govnare,   močvarnu baru, jer ona to jeste, onda   Eto, tako ti je to, da znaš. I nemoj
          buhe, uši i stjenice koje proždiru sve   znaj da ima još jedan put.   se žaliti kasnije.
          što stignu i piju krv kome god stignu.   I to ti je jedini put ako želiš ostati   A pitaš me šta je u svemu tome
          Kada nemaju domaćina, međusobno se   u ljudskom obliku.              vjerski život. E pa, sinko moj, to ti je
          ispijaju. Tu ti nema zlatnih ribica koje   Nađi kakav čamac. Ti bi jahtu, znam   jedno prirodno jezero. Naša je stara
          ispunjavaju želje, tu vladaju beskralje-  ja, ali nema jahte. Ti bi gliser, ali nema   ulema radije govorila čisti izvor. Pa se
          žnjaci, besplućnjaci, divovski punoglav-  glisera. Ti bi barem neku barku ako ima,   pazilo koga se pušta na izvor da vodu
          ci i žabe krastače. U toj močvari žive   ali nema ni barke. Ima jedan čamac.   ne zamuti i uprlja. Danas, ja bih re-
          ti krokodili i aligatori, zmije i gušteri,   Ali to ti nije čak ni čamac, to ti je više   kao da je to jedno jezero u kojem po
          gmazovi i pragmazovi, reptili i pokoji   k’o neko korito, više k’o neka bačva.   okrajinama ima i močvare. Al’ tu već
          dinosaur. Svi su ti oni gladni, a vole se   A šta ću ti ja, tako ti je to?!   imaš labudova, ima patki, ima ribica,
          prežderavati.                        I vidjet ćeš kad uđeš u to korito da   vilinih konjica i sve tako lijepo na prvi
            Problem je što je hrane malo ili je   ima na sebi rupa koliko je otvora na   pogled. Na drugi pogled i tu moraš da
          nema. Onda proždiru jedni druge.   ljudskom tijelu. Posebno je velik onaj   paziš, pogotovo u močvarnom dijelu
            E, sad, ti vidi, ko bi u tome volio   otvor gdje su ti usta. Ti moraš da kroz   tog jezera.
          plivati? A preporučuju ti ovi dinosauri   tu rupu puštaš glasove o opasnosti, a   Al’ znaš šta je dobro, rastu na tom
          koji sve znaju da moraš plivati ako hoćeš   tamo gdje su ti oči da vidiš opasnosti,   jezeru lopoči. Oni koji znaju koliko je
          opstati. “Moraš i ti u močvarnu baru”,   tamo gdje su ti uši da čuješ opasnosti.   insanluk lahak, eto baš koliko i duša
          poručuju. Žele da promijeniš košuljicu   Ona dva donja otvora isto moraš imati   čovjeka, ti hodaju po lopočima. Oni
          kao zmija, a ti iz svoje kože ne želiš van.   otvorena da iz sebe izbacuješ nečist. I   koji ne znaju potonu.
          Oni će ti reći da obučeš rožnate ljuske,   sve te rupe moraju biti na koritu, sinko   Eto, to ti je anonimna krivična
          umjesto kože ljudske. Ne žele da hodaš,   moj, da bi mogao ploviti močvarom k’o   prijava od mene meni, da ne ogriješiš
          žele da gmižeš. Hoće da se vratiš u pa-  insan. I sve te rupe ujedno ti pune ko-  sebe o sebe.
          leozoik, mezozoik, kenozoik.      rito vodom pa možeš potonuti svakog   I nemoj se žaliti poslije, sada znaš.  n
                                                                                                   urednik@stav.ba



                                                                                                     STAV 9/4/2021 3
   1   2   3   4   5   6   7   8