Page 17 - STAV broj 275
P. 17

pomalo svirao gitaru, bio je to način da   Milošević, Karadžić,
          se stvori privid normalnosti da odrastamo
          u uslovima kao i svi tinejdžeri na svijetu.  Mladić, Šešelj, Arkan,
          Danas, iz ovog ugla, shvatam težinu tere-  Vučić..., čekao sam svoju
          ta koju su nosili naši roditelji. Sjećam se
          Agresije na Bosnu i Hercegovinu, dano-  priliku da se suprotstavim
          noćnog praćenja vijesti i brige o rođaci-
          ma. Sjećam se masovnih hapšenja i pre-  njihovim zlodjelima.
          tresa kuća, tenkova koji su opkoljavali   Tokom bavljenja sportom,
          Novi Pazar, otmica u Sjeverinu i Štrpci-
          ma, nacionalističkih divljanja i konstan-  studija u Nišu i druženja
          tnih prijetnji.                   s komšijama Srbima
          Kasnije se desio novi rat, zločini srpskih
          oružanih snaga na Kosovu i bombardova-  vidio sam da u srpskom
          nje. Djetinjstvo čitave moje generacije ote-
          to je od strane velikosrpske politike koja  narodu ima dosta ljudi koji
          je uzrok svakog zla i problema na ovim   razmišljaju zdravo, koji
          prostorima. Milošević, Karadžić, Mladić,
          Šešelj, Arkan, Vučić..., čekao sam svoju  ne prihvataju zločince i
          priliku da se suprotstavim njihovim zlo-
          djelima. Tokom bavljenja sportom, studi-  zločine počinjene u njihovo
          ja u Nišu i druženja s komšijama Srbima   ime. Želimo društvo
          vidio sam da u srpskom narodu ima do-
          sta ljudi koji razmišljaju zdravo, koji ne  u kojima se
          prihvataju zločince i zločine počinjene u   jasno čuje
          njihovo ime. Želimo društvo u kojima se
          jasno čuje glas tih ljudi.        glas tih

          STAV: Onda se odlučujete politički an-  ljudi
          gažirati. Kada i zašto? Zašto baš SDA?
          IMAMOVIĆ: Stranka demokratske akci-
          je za mene je bila logičan slijed zato što to
          nije klasična stranka, to je pokret, ideja o
          slobodi. Na dan osnivanja SDA Sandža-
          ka 29. jula 1990. godine imao sam punih
          6 godina, tada su otac i majka otišli na
          osnivačku skupštinu stranke na stadion
          u Novom Pazaru.
          To je rijedak slučaj da me otac nije vodio
          sa sobom na stadion. Bilo mi je mnogo
          krivo jer sam bio siguran da se na stadi-
          onu igrala neka važna utakmica. Isposta-
          vilo se da sam bio više nego u pravu, ta
          “važna utakmica” koja je tada započela
          još uvijek traje, a ja sam, evo, doživio i
          da izađem na taj teren.
          Svoj politički aktivizam započeo sam
          još u 2. razredu srednje škole, kada sam
          s drugovima pokrenuo proteste protiv
          Miloševićevog režima 5. oktobra 2000.
          godine u Novom Pazaru. Policija nas je
          tukla pendrecima, a ja sam bio ponosan
          jer sam znao da sam dio, ispostavit će se,
          jedine pozitivne promjene u Srbiji. Razo-
          čaran u rezultate 5. oktobra, shvatio sam
          da se obračun s velikosrpskom ideologi-
          jom vodi na više polja.
          Zato sam u politici, da zaustavimo zlo
          prije nego što uništi djetinjstvo i drugim
          generacijama.

          STAV: Jedan ste od prepoznatljivih poli-
          tičara mlađe generacije među sandžač-
          kim Bošnjacima? Krećete se u tim kru-
          govima. Postoji li u Sandžaku potencijal


                                                                                                    STAV 11/6/2020 17
   12   13   14   15   16   17   18   19   20   21   22