Page 12 - Pesmarica 2020.
P. 12
Konkurs za najlepšu dečju ljubavnu pesmu „LJUBAV (ni)JE samo REČ“ 2o2o. PESMARICA
Trećenagrađena pesma na Konkursu za uzrast od V razreda do 15 godina
Sećam se one tihe zvezdane noći Dovoljan je bio samo treptaj oka Još uvek pamtim tvoje oči
kad je i mesec izgubio sjaj, da kap niz lice krene te poslednje večeri u tom
koračali smo u tišini ulicom slepom i da tuga u tri skoka malom gradu.
i verovatno se oboje pitali napusti tišinu i poteče kroz vene. Gotovo nečujno rekao si:
zašto uvek dođe kraj „Nek zaborav uspomene briše,
nečemu tako lepom! Počinjem opet da lutam ti me samo zagrli još jednom
hodnicima srca svoga, jer nikada nećeš moći više!“
Te noći usne su ostale neme, da probam još nečeg da se setim.
bez ijedne jedine reči. Kopam po uspomenama samo
Kaldrmom starom šunjalo se vreme, da još jednom
a mi smo već znali svoju ruku u tvojoj osetim.
da ono ništa ne leči. Sećanje
Znaš, bili smo samo deca.
Vetar se provlačio kroz pramenove kose, Još uvek smo,
u daljini se čuo samo žubor reke ali o tome nikome ni reči.
i malenog svica se nazirala svetlost. Možda sretnemo se nekad
Stapajući se s kapima rose, u mislima punim nemira,
u pogledu mekom ključala je večnost. u nekoj tihoj zvezdanoj noći Natalija Bogdanović
kad gitara zasvira. OŠ Vladislav Petković Dis, VII2
Zablaće
11