Page 38 - Pesmarica 2020.
P. 38
Nestvarno
stvaran
Stojim pred tobom Pokazuje put ka severu
Ni Boga se ne bojim Odakle ptice se sele
Borim se sa sobom Ti idalje stojiš tu
Pokušaću još jednom da te osvojim One nešto su vesele
Još jednom Čuju se tako srećne
Poslednji put Al tu graju ne razumem
Mazim te rukom tvrdom Zamišljam ove trenutke večne
I čujem ti srca šum I sva se obuzmem
Pred sobom vidim nebo Shvatam da nam je ovo poslednje zbogom
Pred sobom vidim dubinu Suza mi niz lice pada
Pred sobom vidim nevino čedo Shvatam da moje srce kreće sa tobom
I čujem kako tišina vrisnu O Bože, zašto si toliko nestvarno stvaran?
A neka je vrisnula
Skratila je ovu agoniju Ivana Raščanin
Sad sam ti i usne dodirnula OŠ 14. Oktobar, VIII-2
I osetila mirisnu mahovinu Rakovica, Beograd
37
