Page 36 - Western Diocese Annual 2023

DIOCESE OF WESTERN AMERICA
Тему за докторске студије одредио му је про- фесор Конидарис о јединству Цркве у њеним пр- вим вековима. „Конидарис, који је тему једин- ства повезивао са темема вере, написао ми је да му пошаљем своје виђење теме у виду нацрта или скелета. Прочитао сам много тога да бих мо- гао да саставим тај нацрт-образложење, али сам јединство Цркве препознао и лоцирао у Светој Евхаристији. У себи сам још из детињства носио и имао богослужбени доживљај. Послао сам му концепт који је скоро идентичан садржају моје потоње дисертације. Одговорио ми је да је то у реду. Заиста, бавећи се теолошким питањима, у мени је стално живела тема Цркве и богослу- жења”.
Још док је био на Харварду, у 27. години је мо- рао по закону да се врати у Грчку да одслужи војску. „Тамо добијем писмо од митрополита Па- тре Константина који ме је познавао и дирљиво ми каже: ‘Јанаки (Јованче), одмах пошто завр- шиш војску, имам упражњено место прото- синђела у Патри и да уредиш па да будеш руко- положен’. Ја сам ипак тада желео да се вратим на Харвард и завршим докторат.
Асистент у Атини и прелазак у Женеву
По одбрани свог доктората, Зизјулас је у пе- риоду од две године (1966–1967) предавао као на- учни сарадник на Универзитету у Атини. Године 1967. у Грчкој је на власт дошла хунта (диктату- ра). „На универзитету се створила клима по- дељености. Ту су долазили да нас убеђују да пот- пишемо текстове у прилог владе. Све је то било једно непријатно искуство”.
У то време, добивши преко својих ученика неке Зизјуласове радове, Ава Јустин Ћелијски није скривао речи похвале. „Млади Зизјулас је врло интересантан и дубок: има светоотачке за- махе и захвате и доживљаје. Много је светог апостолског квасца у њему. Његова теза: о Св. Евхаристији – и чланак: препуни су православне мудрости и богомудрости. Његово Христоосећа- ње је животворно, препуно бесмртног Христо- љубља. А то младог човека изграђује у светоота- чког подвижника. Нека се и даље труди да буде достојан ученик свог великог учитеља – о. Г. Флоровског. И награда му од Бога неће пропасти ни у овом ни у оном свету.”
У лето 1967. постављен је за секретара Коми- сије за веру и поредак при Светском савету цр- кава у Женеви, где је остао до 1970. године, пре- давајући и на Институту чији је управник тада
био Никос Нисиотис. Ту је дошао у средиште теолошких фермената на међухришћанском ни- воу и био је активан у обликовању теолошких програма, задужен за организацију међународ- них конференција о црквеним питањима од оп- штег интереса.
Прелазак у Единбург
Почетком седамдесетих, изабран је за ванред- ног професора догматске теологије на Универзи- тету у Единбургу у Великој Британији, где је ос- тао три године. У то време није било уобичајено да у некој земљи предаје странац па је стога за- нимљиво чути како је до тога уопште дошло.
„Лета Господњег 1972. одржан је семинар у Бо- сеу на тему вере и крштења, и затражили су од мене да припремим предавање која је веома им- пресионирало Томаса Торанса, професора у Един- бургу, који је био присутан. Не знам на основу чега је био импресиониран, али кад се вратио у Единбург послао ми је једно писмо у коме каже: ‘На пролеће ћемо овде отворити конкурс за про- фесора. Ако Вас занима, поднесите кандидатуру са биографијом’”.
Године1973.изабранјезапрофесорасистемат- ске теологије на Универзитету у Глазгову. У то време већ је објавио велики број чланака и сту- дија, највећим делом из еклисиологије. Тих годи- на, међутим, Јована Зизјуласа позивају да прочи- та предавање „О људској способности и неспо- собности” на сусрету Британског теолошког уд- ружења. Текст је као дугачак чланак објављен у шкотском теолошком часопису. У то време Зиз- јулас прелази са еклисиолошких на онтолошке теме. Кључне тачке овог рада су очигледне у сва- ком аспекту његових каснијих теолошких списа. Две сличне студије, објављене 1977., откривају да је он већ тада проценио да је поштовање „личног идентитета” човека најважнији идеал. У Евха- ристији истина постаје слобода јер нам омогућа- ва да превазиђемо поделу и индивидуализацију и ствара могућност другости и заједништва. То га је навело да преиспита теологију као целину на основу црквеног искуства као одраза тројич- ног живота.
Патријарх Димитрије, Старац Софроније и нови разговори о свештенству
Током лета 1972. године, умире Патријарх Атинагора и 1974. године за Патријарха је изабран Димитрије. Негде током 1974. године добија пис-
34