Page 35 - Western Diocese Annual 2023

Митрополит Пергамски Јован Зизјулас, упоко- јио се 1. фебруара теку-
ће године, на празник Сретења
Господњег, у 92. години живота,
док је боравио на лечењу у кли-
ници у Атини. Растанак са њим
код многих изазива тугу, али
његове речи о значају будућ-
ности и изненађењу Васкрсења
представљају извор наде да ће
човечанство у Христу превази-
ћи смрт. Одлазак „најбриљант-
нијег и најкреативнијег теолога
у Православној Цркви данас”,
како га је описао Митрополит Калист Вер, по- кренуо је низ израза саучешћа широм хришћан- ског света.
Детињство и школовање
Јован Зизјулас рођен је 10. јануара 1931. године у селу Катафигио крај Козане у којој ће заврши- ти основну школу. Једном је присећајући се при- чао како је као дечак спавао крај оваца и да је често знао да заспи са главом наслањеном на ја- гње. „Имао сам девет година када је почео рат и у мом селу Катафигиону су били Немци. Долази- ли су у нашу кућу, а мајка их је нудила узом (апе- ритив), јер смо се бојали да мом старијем брату не учине нешто нажао. Тада је почињао покрет отпора, али за нас децу то није био рат, него као нека игра”.
По завршетку средње школе, прешао је у Со- лун ради студија теологије, да би последње две године студирао у Атини. Породично пресељење – родитељи, брат и две сестре – из Козане у Ати- ну следовало је очеву одлуку. „Моји нису били за то да студирам теологију. Пошто сам био одли- чан ђак у гимназији, мој брат је сањао да будем лекар, адвокат или нешто слично томе. Али ја сам имао порив ка теологији”.
Поред призива ка студијама теологије, Мит- рополит је говорио да је одувек осећао свеште-
нички призив. „Од малена сам имао жељу да будем свештеник. Али, када сам отишао на уни- верзитет и добио стипендију, тада ми је сан био да постанем професор универзитета. Ипак, та детиња жеља за свештен- ством ме није сасвим напушта- ла. Желим да кажем да је Рука Божија у људском животу једна тајна. Пођи ’вамо, крени тамо, она те одвуче на твоје место”.
Истовремено, у њему клија семе жудње за богословљем коју је увек пратио његов испи-
тујући поглед у дубине проблема, надахнут љу- бавном чежњом и поштовањем пред тајном жи- вота и смрти, уоквиреним вером у васкрсење Христово и Евхаристију као лек бесмртности.
Одлазак у Женеву, докторски рад на Харварду и у Атини и војни рок
Одмах после дипломирања, почео је студије на Екуменском институту Светског савета црка- ва у Босеу, близу Женеве, у Швајцарској. Ту је дошао у сусрет са теологијом других хришћан- ских конфесија Запада.
Након Босеа, завршио је постдипломске сту- дије (мастер) на Универзитету Харвард у Сје- дињеним Америчким Државама. На Харварду је имао привилегију да учи код угледних професо- ра, као што су Пол Тилих, Георгије Флоровски и класични филолог Вернер Јегер. На Харварду је за тезу узео христологију Св. Максима Исповед- ника. Био је сарадник Харвардске фондације за византијске студије, познати Дамбартон Оакса, где је остао три године. Истовремено, сарађивао је са Грчком православном богословском шко- лом Часног крста у Бостону, где је предавао Црквену историју прва три века, као и са Семи- наријом Светог Владимира у Њујорку, где је пре- давао канонско право древне Цркве.
2023 DIOCESAN ANNUAL
„Милост Твоја, Господе, пратиће ме...”
Поводом упокојења Митрополита пергамског Јована Зизјуласа (1931-2023)
Владика Максим
33