Page 22 - STAV broj 425

PoLitiKA

Izetbegović je htio da mi dodijeli ‘Zlatni
ljiljan’ još 1992. godine, ali sam odbio. Da-
nas za mene to priznanje znači puno, to je
dokaz da me nisu zaboravili, da me poštu-
ju. To je za mene i moju porodicu velika
vrijednost i čast“, ističe Zyrapi.

učeŠće u ArmiJi rBih kAo pripremA
ZA oVk
Učešće u odbrani od Agresija na RBiH
bila je svojevrsna priprema za albanski ka-
dar koji je učestvovao u osnivanju Oslobo-
dilačke vojske Kosova (UČK).
„Godine 1995. sam napustio Armiju
RBiH. Zatražio sam od predsjednika da me
razduži s položaja komandanta divizije u
Bugojnu i odmah sam počeo s pripremama
za formiranje OVK na Kosovu s grupom sretan sam što sam doprinio toj borbi. Ovdje mlAdost Je poBiJedilA
oficira Albanaca koji su bili u Armiji RBiH. je drugačije stanje i odnosi. Kod nas nisu Rat je jedinstvena prilika za svakog pro-
Ratno iskustvo iz BiH smo uspješno pre- riješeni socijalni statusi boraca kao što je to fesionalnog vojnika da testira svoja teorijska
nijeli na Kosovo, što nam je omogućilo da urađeno u BiH“, pojašnjava Zyrapi. znanja i da se gradi kroz praksu.
relativno brzo uspostavimo horizontalnu i Svaki rat je težak, a okolnosti su razli- „Svaka škola, bilo da je to vojna ili civilna,
vertikalnu hijerarhiju i da izbjegnemo po- čite i specifične. uči nas onome što je prošlost i daje samo neke
četničke greške. Ako analiziramo i upore- „Na početku rata u BiH imali smo više upute za budućnost. Praktični rad i iskustvo
đujemo početak rata u Bosni i na Kosovu, različitih i neuvezanih grupa po gradovima i uči više. Ako uporedimo Vojnu akademiju i
postoje neke sličnosti, ali i razlike. U Bo- selima, odnosno TO, Patriotska liga, ‘Zelene rat, u školi imamo idealni državni sistem i
sni je postojao državni sistem, dok kod nas beretke’ itd. Svaki početak rata je nepoveza- ne pružaju mogućnost da razmišljaš svojom
nije bilo ništa jer smo se mi borili protiv nost sistema komande. Stanje se brzo uredilo glavom. S druge strane, u ratu na praktičan
neprijateljske okupatorske vlasti. Imali smo kroz TO, a velika sreća je bila uključenost način se nauči mnogo. Škola pruža početne
na početku nepovezane grupe za čije spa- velikog broja profesionalnih vojnih lica, što korake, a život i iskustvo daje mnogo više.
janje nam je trebalo godina dana. Kasnije je olakšalo i ubrzalo formiranje vojske. Na Da smo ostali samo na tome što smo učili
smo formirali komande i cijeli sistem, i to Kosovu nije bilo tako, mi nismo imali te mo- u školama, ne bismo dobili ni jednu bitku,
je jedan od razloga bržeg završetka rata uz gućnosti jer OVK je nastala praktično iz ni- izgubili bismo rat. Naravno, mnogo smo na-
uključenje međunarodne zajednice. Njihova čega. I kod nas su bile različite nepovezane učili kroz školovanje o vojnoj organizaciji,
reakcija zasigurno bi izostala da mi nismo grupe koje nisu imale zajedničku komandu konfiguraciji terena, o načinima postavlja-
uspjeli formirati ozbiljnu vojsku koja se i hijerarhiju pa su se ponekad dešavali nes- nja napada ili odbrane te formiranje taktike
suprotstavila agresoru. Navedene činjeni- porazumi između njih. Ja sam na osnovu i poznavanja strateških i operativnih obje-
ce su jako dobro poznate političkim pred- iskustva u Bosni formirao lokalne štabove kata itd. Iako smo mi oficiri Armije RBiH
stavnicima bh. Srba i Beogradu, što je nji- i vršio njihovo uvezivanje. Tek smo kasnije bili mnogo mlađi od oficira srpske vojske,
ma motivacija da blokiraju na svaki način postepeno krajem 1998. godine uspostavili mi smo njih ipak pobijedili. Mladost je po-
vezu između Bosne i Kosova“, ističe Zyrapi. komandnu strukturu“, kaže Zyrapi. bijedila zato što je bila bolja u razmišljanju
Zyrapi je učestvovao u dvama ratovima, S obzirom na okolnosti, disciplina je i praktičnom djelovanju. Prevagnula je volja
a sa zadovoljstvom ističe da je više poštovan bila izraženija među bosanskim vojnicima za slobodu i odbranu“, ističe Zyrapi.
i cijenjen u BiH nego na Kosovu. u poređenju s kosovskom vojskom. Zyrapi je imao državljanstvo BiH, koje
„Ako gledamo na poštovanje, odliko- „Disciplina i poštovanje strukture je mu je oduzeto, a zadnji put je bio u Bosni
vanje ‘Zlatni ljiljan’ je najveće priznanje bilo jače i izraženije u Bosni jer je bila or- 2003. godine.
u Armiji RBiH. Ako upoređujemo dvije ganizacija jača. Kod nas je na početku bila „Zadnji put sam bio u Sarajevu kad je
vojske, više me poštuje Bosna. Svaki put niska disciplina koja se postepeno pobolj- predsjednik već bio bolestan, neposredno
kada se obilježavaju dani formiranja jedi- šavala. Mi jednostavno nismo imali držav- prije njegove smrti. Tad sam ga posjetio, a
nica, zovu me kolege, vojnici, predstavnici ni sistem jer smo se borili protiv okupato- na dženazi nažalost nisam bio. Naravno da
udruženja koja su proistekla iz tih jedinica ra. Na Kosovu smo imali izražen manjak želim posjetiti Bosnu jer sam u njoj proveo
i brigada bez obzira na to što ne živim u oficira i vojnika s praktičnim iskustvom“, 20 godina svog života“, poručuje na kraju
Bosni. Za mene je to veliko zadovoljstvo i ocjenjuje Zyrapi. razgovora Bislim Zyrapi. n

“naredbom vrhovnog štaba prebačen sam u treći korpus, gdje je bio general enver
Hadžiosmanović. u novom travniku sam dobio zadatak da formiram 308. brdsku brigadu.
jedan od nadređenih bio mi je i general refik lendo. ubrzo su počeli problem s Hrvatima.
prilikom pregovora s Hvo-om sam bio i uhapšen, ali zahvaljujući brzoj reakciji trećeg
korpusa sam oslobođen. kasnije sam učestvovao i u oslobađanju jajca i kupresa, za šta sam
dobio odlikovanje ‘zlatni ljiljan’. predsjednik izetbegović je htio da mi dodijeli ‘zlatni ljiljan’
još 1992. godine, ali sam odbio. danas za mene to priznanje znači puno.“

22 28/4/2023 STAV