Page 15 - STAV broj 292

te jednu valutu, što nije slučaj u zajednič-
kom tržištu. Najbolji primjer integracije sa
svojstvima zajedničkog tržišta jeste zajed-
ničko tržište Evropske unije.
Fiskalna i monetarna unija predstavlja
najveći stepen ekonomskih integracija. Ona
podrazumijeva usklađivanje fiskalnih i mo-
netarnih politika, te jedinstvenu valutu na
nivou unije. Dakle, zadržava sva svojstva
zajedničkog tržišta, uz dodatak jedinstvene
monetarne i fiskalne politike. Monetarnu po-
litiku provodi zajednička centralna banka u
koordinaciji s centralnim bankama zemalja
članica, a fiskalnu politiku formirana zajed-
nička vlada na nivou fiskalne unije. Važno je
napomenuti da je monetarna unija po ljestvici
ekonomskih integracija ispod fiskalne unije,
odnosno da može postojati samo monetarna
unija, pa da zemlje članice monetarne unije
formiraju i fiskalnu uniju. Fiskalna unija,
pored usklađivanja monetarne politike, po-
drazumijeva i usklađivanje fiskalnih politika,
te harmonizaciju poreskih propisa na nivou
kompletne unije. Dakle, monetarna unija
smislu najliberalnija, uvela je samo jednu zemalja kojim se reguliraju trgovinski od- može postojati bez fiskalne unije, odnosno
necarinsku barijeru. nosi između dviju ili više zemalja, a koji pravilo je da se prvo formira monetarna, a
Integracije su suština procesa globali- podrazumijeva liberalizaciju trgovine roba zatim fiskalna unija. Monetarnu uniju karak-
zacije, procesa koji je, čini se, neminovan, i i usluga (postepeno smanjivanje i uklanja- terizira potpuno odsustvo deviznog rizika,
upravo zbog toga treba biti pažljiv u pogle- nje carinskih i necarinskih barijera) između što značajno unapređuje trgovinske odnose
du integracija. Nobelovac Paul Krugman zemalja članica zone slobodne trgovine, a zemalja članica. Primjer za monetarnu uniju
stava je da bi ukupno svjetsko blagostanje svaka od članica zadržava svoje diskreciono jeste Evropska monetarna unija, dok na tlu
dostiglo svoj vrhunac u slučaju uklanjanja pravo da samostalno odredi carinsku tari- Evrope nemamo fiskalnu uniju.
svih prepreka u trgovinskim odnosima iz- fu prema zemljama koje nisu članice zone. Ako pogledamo ovo što teorija kaže o
među zemalja, što svakako predstavlja jedan Primjer zone slobodne trgovine jeste ekonomskim integracijama, vidjet ćemo da
od snažnih argumenata nastavku globaliza- CEFTA 2006. Carinska unija viši je stepen se u praksi inicijativom “mali Schengen”
cije. Međutim, globalizacijski proces može integracije u odnosu na zonu slobodne tr- nastoji uspostaviti mala evropska unija kao
rezultirati i neravnomjernom raspodjelom govine. Specifičnost carinske unije ogleda susjed Evropskoj uniji. Kroz sporazum
bogatstva i gubitkom nacionalnog suvere- se u liberalizaciji trgovine (smanjenje i uki- CEFTA prošli smo stepenicu koja se zove
niteta pojedinačnih država, dovodeći ih u danje trgovinskih barijera) između zemalja zona slobodne trgovine, sada je red na viši
poziciju da neće moći samostalno regulira- članica unije, te primjenjivanju jedinstve- oblik integracije – carinska unija s elemen-
ti ni unutrašnja pitanja. Ovo su tvrdnje iz ne carinske tarife na uvoz iz trećih zema- tima zajedničkog tržišta, dakle, isto ono što
analitičkog članka Utjecaj ekonomskih inte- lja. Na ovaj način jedan dio nacionalnog je i Evropska unija, sljedeći nivo integra-
gracija na vanjskotrgovinsku razmjenu: Slu- suvereniteta prebacuje se na integracijom cije jeste monetarna unija. Iz ovog proizi-
čaj zona slobodne trgovine BiH&EFTA, čiji formirane institucije. Sljedeći viši stepen lazi jedno važno pitanje: Zašto nam treba
su autori Hasan Mahmutović, Alem Mer- integracije u odnosu na carinsku uniju je- “evropska unija” balkanskih zemalja ako
dić i Haris Omerika, a koji je objavljen u ste zajedničko tržište. Zajedničko tržište sve ove zemlje čekaju na ulazak u Evrop-
časopisu Tranzicija. Oni navode da nerav- podrazumijeva ekonomsku integraciju ze- sku uniju? Misli li Evropska unija konačno
nomjerna raspodjela bogatstva podrazumi- malja koja, pored slobodne trgovine između riješiti problem evropskih integracija bal-
jeva pojavu regionalnih razvojnih dispro- članica, podrazumijeva i slobodu kretanja kanskih zemalja tako što će im dati njiho-
porcija, te bogaćenju pojedinih dijelova na ljudi i kapitala, odnosno faktora proizvod- vu vlastitu “evropsku, balkansku uniju”?
račun drugih, odnosno koncentraciju rasta nje. Dakle, ima sve osobine carinske unije “Mnogo je razloga da ne budemo za ‘mali
na uskom prostoru, što svakako, teorijski uz slobodu kretanja faktora proizvodnje i Schengen’, a neki od njih jesu: gubljenje
posmatrano, nije cilj. Pored navedenih, je- ljudi. Nastoji se povećanom liberalizacijom suvereniteta, eskalacija ilegalnih migracija
dan od argumenata protivnika globalizaci- ostvariti unapređenje pozitivnih efekata in- preko dodatno otvorenih granica, brojni si-
je jeste stav da će globalizacija dovesti do tegrativnih procesa. Ono što je važno na- gurnosni rizici, pristup radne snage iz regije
izrabljivanja radnika u niskorazvijenim i glasiti da se sa svim slobodama osigurava na naše tržište u oblastima gdje imamo vla-
zemljama u razvoju u korist krupnog ka- ravnopravan položaj svih tržišnih učesni- stitu nezaposlenost, ubijanje bilo kakve nade
pitala iz visokorazvijenih zemalja. ka, odnosno usklađeni zakonodavno-pravni za pristupanje EU jer, umjesto toga, integri-
Ekonomske integracije obično se vrše okvir na nivou integracije svima garantira ramo se u neku srbijansko-albansku drugo-
formalno, i to na multilateralnom nivou, a ista prava, ali i obaveze, bez obzira na na- razrednu čekaonicu ili ostavu EU odakle će
prema stepenu složenosti i jačini povezano- cionalno porijeklo. U tom smislu, ovakav uzimati ono što im treba, a nas ostaviti kao
sti mogu biti: zona slobodne trgovine, ca- vid integracije po privrednom i pravnom gubavce, status u kojem će prirodno najjači
rinska unija, zajedničko tržište, ekonomska uređenju ne razlikuje se od uređenja jedne i najveći član te takve asocijacije dominira-
i monetarna unija te politička unija. Zona države, samo što još unutar države imamo ti u svim oblastima”, zaključuje ekonomista
slobodne trgovine oblik je povezivanja jedinstvenu monetarnu i fiskalnu politiku, Igor Gavran. n

STAV 8/10/2020 15