Page 45 - STAV broj 302
P. 45

KRIVO SRASTANJE



                                             Mahalski dijalozi

                                            U ČEMU SAM, GDJE




                                            SAM, KAKO SAM





                                             “A, reci mi, kad ćeš se ženit’? Treba ti žena, muškarac nije ništa
                                             bez žene. Vidim ja kako ti nosiš onu torbu, iz dana u dan. Pa dođi
                                             u hladnu kuću, pa skuhaj, pa operi, pa pospremi ovo, ono... Zato ti
                                             kažem, ženi se, čim prije, koliko sutra, bez žene si ništa!” – “Hoću.
                          Piše:
                          Sadik IBRAHIMOVIĆ  Čim se pojavi prava, eto svadbe.” – “Eh, dragi si moj, ne radi se to
                                             tako! Dok ti dočekaš pravu, ako je ikad i dočekaš, prođoše ti svi
                                             vozovi, prođe ti život...”



















                 preku između onog što jesam i   – Rade.                       ovo, ono... Zato ti kažem, ženi se, čim
                 onog u čemu jesam otkako znam   – Kolike su im plaće?         prije, koliko sutra, bez žene si ništa!
                 za sebe nosim kao težak i, kako   – Ne znam.                     – Hoću. Čim se pojavi prava, eto
         Ogodine prolaze, jedva snošljiv te-   – Ni to ne znaš?!               svadbe.
         ret. Evo i primjera. Klasični mahalski di-  – Vidi, takva se pitanja ne postavljaju.  – Eh, dragi si moj, ne radi se to tako!
         jalog, a od čega, jer vazda moram biti ono   – Zašto?                 Dok ti dočekaš pravu, ako je ikad i doče-
         što nisam, nikako i ni na koji od nebroje-  – Zato što su neumjesna.  kaš, prođoše ti svi vozovi, prođe ti život.
         nih okušanih načina ne uspijevam pobjeći.  – Šta ti znači to neumjesna?  Ali, nejse, to je, ipak, tvoja stvar, je li tako?
            – Kako si – upita me neko.         – Nepristojna.                     – Tako je. Odoh sad, valja mi...
            – Dobro, hvala. Ti?                – Gluho i ćoravo bilo! Pa šta je u tome   – Čekaj, čekaj! Ne upitah te za unu-
            – Onako. Zeznuta ova korona, je l’de?  nepristojno? Nisam rekla ništa ružno,   ka! Je li prohod’o, progovorio?
            – Jeste.                        samo pitam kolike su im plaće!        – Odavno. Tri su mu godine. Ali, na-
            – Šta misliš, koliko će ovo potrajat’?  – Ponovo si u pravu. A što se plaća   žalost, rijetko ga viđam. U ovakvim okol-
            – Ne znam.                      tiče, pristojno zarađuju.          nostima nije ni pametno ni preporučljivo
            – Znam ja. Onoliko dugo koliko to   – Dobro, shvatila sam, nećeš da kažeš.   približavati se maksumu.
         Bog bude htio.                     Nego, imaš li dovoljno uglja?         – Ništa ja tebe ne razumijem! Ti k’o
            – Eto, znaš odgovor. Lijepo.       – Nadam se da imam. Ko zna kakva   da pričaš nekim drugim jezikom! Ka-
            – A ti, veliš, ne znaš?         nas zima očekuje...                kve sad okolnosti? Šta okolnosti? Jesi li
            – Ne, ne znam.                     – E, tu se slažem s tobom! Prošla je   hafifan? Nisi, Bogu hvala! Pa u čemu je
            – I pored toga što pišeš knjige?  zima bila neobično blaga, k’o rijetko koja   problem? Operi dobro ruke, stavi masku
            – ?                             dotad, svima je u mahali preteklo ogrje-  i pravo kod unuka! Tako se to radi i ni-
            – Ja, ja, ako već pišeš knjige, ako si   va, ali, jest, ja, niko dva dobra ne sasta-  kakvih tu okolnosti nema!
         već tako pametan, treb’o bi znat’ i to kad   vi, pa taman kad smo odahnuli, kad smo   – Hoću, hoću, uradit ću baš tako. A
         će pandemija prestat’.             pomislili da smo se jeftino provukli, eto   sad bih stvarno morao poći. Eto, svako
            – U pravu si. Trebao bih to znati ako   zla, velikog zla. Ne da se bijedi sitno sa-  dobro ti želim – rekoh i krenuh dalje.
         već pišem knjige, ali, eto, ne znam. Šta   mljet’, pa to ti je. A, reci mi, kad ćeš se   – Hej, stani! Čekaj! Zašto mi ne reče
         mogu, očito nisam dovoljno pametan.  ženit’? Treba ti žena, muškarac nije ni-  gdje ti djeca rade i kolike su im plaće?!
            – Kako su ti djeca?             šta bez žene. Vidim ja kako ti nosiš onu   – Nepristojno, nepristojno – podvi-
            – Dobro.                        torbu, iz dana u dan. Pa dođi u hladnu   knuh ne osvrćući se i zagrabih ulicom,
            – Rade li?                      kuću, pa skuhaj, pa operi, pa pospremi   što brže, što dalje.     n


                                                                                                   STAV 17/12/2020 45
   40   41   42   43   44   45   46   47   48   49   50