Page 45 - STAV broj 427

su ljude u vodi, da ne bude pucanja. Ma
ubijali su kao i Nijemci što su Jevreje.
Otac je uglavnom došao kući nakon 4-5
mjeseci zatvora. Ja nikako nisam izlazio
iz kuće da ne budem viđen. Zastori su
bili navučeni, to je malo padalo u oči, ali
nikad nije bilo sumnje da se neko krije.
Važan je taj psihološki moment, da te
niko ne očekuje u kući. Samo su majka i
otac znali da sam tu. Od polovice aprila
1945. do 1954. bio sam u tom pritvoru
koji sam sam sebi odredio. Najteže mi je
padalo to psihološko opterećenje. U po-
četku je bilo OK, ali kad su nam oduzeli
sobu, kao višak stambenog prostora, baš
tu moju, dali nekom penzioneru nakon
što su mu oduzeli kuću. Oni su oduzi-
mali stanove samcima, penzionerima,
ako su imali stanove, i davali im sobu u
nečijem stanu ili kući. Bili su grozni ti
Zagrebu. No, nisu svi isti, na osnovu patrolira, ali pokušavam biti ležeran. uslovi u sustanarstvu. Ljudi su bježali
potkazivanja ljudi su ubijani, a ko nam Pita me: ‘Jesi li bio u vojsci’, kažem da od svojih kuća. Bilo je tu i onih njihovih
je mogao garantovati da nas neko neće nisam. ‘Legitimaciju’, ja njemu dam koje su dovodili pa su bili bahati. Zna-
lažno predstaviti, potkazati partizanima? indeks. I vidim, vodi on borbu da li da či, ovaj kod nas je došao jedno godinu
Esad nije htio čekati partizane. Ja sam me pusti ili uhapsi. I vrati mi indeks i ja nakon što sam se ja sakrio. Da li je kad
uoči njihovog dolaska bio tamo negdje polahko nastavim hodati. Taj momak je skontao da sam ja bio tu, ne znam, ali
kod Mojmila. Bio je sa mnom Mufid bio odlučujući. Da me sproveo, možda uglavnom to nikad nije od njega otišlo,
Kadić (Esadov polubrat) i Mujo ef. Pa- ni sahata više ne bih živio. Iako ja ni- a dolazila mu je kćerka. Nikad nije re-
muk. Mujo je u jednom trenutku rekao sam ništa učinio. Ali oni su vodili borbu kao, koliko znam. Bio je stariji čovjek,
da ide kući pa šta bude. Mislim da mu protiv svakoga, ali posebno intelektua- moguće da mu je i percepcija bila osla-
nisu ništa uradili. Ja i Mufid smo ostali, laca, samo ako nisi s njima. Likvidirali bljena pa, i kad bi me primijetio, nije
a preko noći su došli partizani. Ja sam su ljude lahko. Ubiju portira u policiji, računao da se skrivam. Iza očeve smrti
bio u uniformi domobrana, a on u po- blagajnika, ništa krivi. Kao ni ja, domo- je došao taj bračni par, a babo je umro
licijskoj. Bili smo u Donjem Kotorcu. bran, student, musliman. Eto, imao sam 1952, a poslije babe sustanar. Oni su bili
Nijemci su pravili odstupnice, ostavlja- sreće. Ja korak po korak na Baščaršiju, u toj jednoj sobi, ali su onda tražili pro-
li bi po dvojicu vojnika na određenim nikoga poznatog nisam vidio. širenje, nastala su sukobljavanja s maj-
dionicama da pružaju otpor kako bi se Odem kući u Golobrdicu. Majka otvo- kom. Da bi se zaštitila, majka je uzela
ostali povukli. Partizani tuku topovi- ri, uplašena. Stari uhapšen noć prije. Sada dvije podstanarke. One su bile bolničar-
ma Nijemce, te što čuvaju odstupnicu. od partizana, a prije nekoliko dana bio ke i uglavnom ih nije bilo povazdan. I
Ta je tutnjava trajala do podneva i sta- u zatvoru ustaškom. Da sam došao dan ovi sustanari su bili na poslu, tako da je
la. Pala znači odstupnica. Pamuk ef. je ranije, obojicu bi uhapsili. Ne znam šta bio dio dana kad smo mogli biti skupa.
otišao kako sam rekao. Bio je tu i neki ću, za prvi mah ostajem u kući. Uplaši- Sjećam se da je mama plakala kada je
Mašo, bio je u uniformi. Bio je s njima, li smo se za mater koja je Njemica. Ču- čitala presude za Bibera, Kajtaza. Čitao
govorilo se o nekim ubistvima vezanim jemo, pokupili partizani sve što je bilo sam i ja šta su sve pisali za mene i Esada
za njega, ne znam tačno, a mislim da je kakve veze imalo s Nijemcima. Pa smo i sve ostale, a nikome zla nismo nanije-
bio u ustašama. Mi smo čekali. Kaže Mu- se plašili za majku. Ali tog odvođenja u li, niti kakvu materijalnu štetu. Nisam
fid: ‘Idem da vidim dolje šta se može, logore bili su pošteđene one osobe koje očekivao smrtne presude. Nisam znao da
prema Nedžarićima’, tamo je bila kuća su bile udate ili oženjene ovdašnjim lju- ću ostati toliko godina, gotovo deceniju
Ismeta Žige koga smo poznavali. Malo dima, kao i moja mati što je bila. Bila je skriven, najbolje godine su mi prolazile,
skine uniformu i ćulah i ode, više nije u komšiluku jedna njemačka porodica a promjena koje sam očekivao nije bilo.
izgledao kao policajac. Trebao se vrati- gdje je jedna kćerka bila udata za jednog Pustio sam bradu i kosu, nisu mi fino
ti, ali ga nema, nema ga ni sutradan. I našeg i nju nisu htjeli, ali ona nije ostala stajale. Osjećao sam se kao Robinzon
onda dođe Ismet Žiga, bez Mufida. Ja zbog roditelja. Tri godine su ih držali u Kruso. Pomišljao sam: šta ako umrem u
sam ostao u džemperu i vojničkim pan- logoru kod Banje Luke i poslije ih pre- skrovištu? Nisam mogao više se ni skri-
tolama. I otišli smo kod Ismeta Žige, a bacili u Njemačku. Moj otac je ostao do vati. Od obračuna s mladomuslimanima
pištolj sam zakopao. Bude tu i Mufid. I augusta u zatvoru pa su ga pustili. Vr- je već prošlo nekoliko godina, odlučio
sad smo mi tu. Valja problem rješava- šili su stalna isljeđivanja, on jeste radio sam početi izlaziti. Otišao sam prvo na
ti. Došao je u kući neki iz partizanskog u policiji, ali nije na poslovima koji su babov mezar. Kad sam provaljen, uhap-
odbora tu mještanin. I rekao je Ismetu mogli da budu za presudu. Mada to nji- šen sam, odležao dva mjeseca i pušten“,
da su bila neka dva vojnika, da ih nema ma nije ništa značilo. Otac je jednostav- govori o svom skrivanju u kući skoro 10
i da ih on krije. Mi smo zaključili da no imao sreće. Nije to bilo suđenje po godina Emin Granov. Završio je Mašin-
trebamo napustiti Ismetovu kuću i ići pravdi i odlučivanje sudija koga likvi- ski fakultet i živio u Sarajevu, bez većih
prema gradu. Žene su donijele od moje dirati, koga u zatvor, a ko nije kriv pa kontakata nakon toga s mladomuslima-
kuće odjeću, fes i indeks. I ja sam kre- ga pustiti. Već kako imaš sreće. Otac se nima. Preselio je na ahiret 2002. godine.
nuo prema gradu i vidim ja vojnika da u zatvoru naslušao i vidio svega, tušili Dženaza mu je bila prilično skromna. n

STAV 12/5/2023 45