Page 13 - BROJ 53/GODINA II/SARAJEVO 10.03.2016.
P. 13

gađali “Beli orlovi”. Šaban je od Tahira   u selu. Spustio se opet u selo. Zetu i sestri   jer su četnici Perućicu orali granatama.
          uzeo hljeb te su se dogovorili da sljedeći   rekao je da odmah s njim krenu na Mr-  Poslije četiri sata hoda, došli smo do ma-
          njihov sastanak bude u Mrkalj Kladama.  kalj Klade. Šeća se žalila da je boli noga:   gistralnog puta Foča – Gacko. Odmorili
                                            “Tahir je s vrećom brašna išao ispred svi-  smo se malo. Krećemo, i za sat dolazimo
          BIJEG IZ PERUĆICE I PUTOVANJE     ju. Najteže nam je bilo savladati uzbrdicu   do Donjih Bara. Kod lovačkog doma na
          PREMA IGMANU                      kod Dragoš Sedla. Odmarali smo se kod   obali glečerskog jezera mnogo je svijeta.
            Fatu je zabrinulo što Tahir i Šeća neće   groba Nurije Pozderca. Ujutro smo stigli   Pritrčaše nam moja sestra Šeća i zet Ta-
          u planinu. Šaban i Fata krenuli su prema   u Mrkalj Klade.”          hir. U domu smo zaspali na tepihu, stav-
          katunima, stazama Perućice, ne bi li vidjeli   Drugi juli 1992. godine zapamtili su   ljajući ruksake pod glavu. Nakon 83 dana
          koga poznatog. Nakon dva sata hoda, ugle-  po granatiranju njihovog bivaka: “Drve-  provedena u šumi.”
          dali su ih Selma i Asim. Oni su im rekli da   će, kamenje i zemlja padali su oko nas.   Sutradan su formirali kolonu za pola-
          su Tahir i Šeća još u selu. Ujutro su obila-  Srećom, naše sklonište nije oštećeno, a   zak. Satima su pješačili. U popodnevnim
          zili i ostale komšije. S uzvišenja je gledao   ni Fićo. Nije bilo druge. Krenuli smo na   satima stigli su nadomak Paleža. Dvade-
          kako četnici pljačkaju bošnjačke kuće u   Mrkalj Klade. Kada smo došli, u katu-  setak prognanika iz ovog zbjega, koji su
          Perovićima.                       ne su stigli naši borci. Ispričali su nam   se bili izdvojili, pronašli su četnici u šumi
            Predvečer Šaban opet pođe do sela ne bi   da četnici pljačkaju sva sela. Naši borci   oko Jeleča. Nekoliko su njih ubili, a druge
          li vidio Tahira i Šeću. U šumarku naleti na   pojačali su straže oko katuna. Govorili   su odveli u logor u Foču. Poslije odmora
          Ramiza Tahirovića, Ibru Ožegovića, Esada   su da moramo zajedno u koloni krenuti   kod katuna Palež, nastavili su šumom is-
          Rizvanovića, Edina Kovača i Aliju Puzu,   prema Igmanu. Najgore je čekati u katu-  pod planine Husad. Dugo su pješačili. Ša-
          koji su bili naoružani. Ušao je u podrum   nima dok se četnici organiziraju da nas   banova Fata pala je: “Prišla nam je starija
          svoje kuće, ali Tahira nije bilo. Uprtio je   napadnu. I odlučeno je da krenemo na   žena. Masirala je Fatu i ona ustade. Prela-
          vreću brašna i ponio u šumu.      dug put prema Igmanu. Fata i ja smo u   zimo rijeku Krupicu preko drvenog mo-
            Osvanuo je 11. juni 1992. godine. Bio   ruksake od šatorskih krila potrpali odje-  sta, pa na cestu koja vodi od Miljevine do
          je Kurban-bajram. Čuli su na radiju da čet-  ću, kabanice, hranu... Nakon provedena   Kalinovika. Došli smo do Bistrice. Skinuo
          nici kolju stanovnike u Višegradu. Ogla-  83 dana u Perućici, polazimo u neizvje-  sam obuću i stvari prebacio na drugu oba-
          sili su se i Šabanovi i Fatimini sinovi ša-  snost. Fata je nosila malo stvari, ali ju je   lu. Vratio sam se i prenio Fatimu. Kada
          ljući im poruku da su dobro. Šaban nije   zaboljela kičma. Prati nas pucnjava sve do   smo se okupili na obali, krenuli smo pre-
          imao mira zbog sestre i zeta koji su ostali   Dragoš Sedla. Nismo se smjeli odmarati,   ma selu Izbišno. Sve su kuće bile spaljene.
                                                                               Krenuli smo šumom do proplanka. Prišao
          Fatu je zabrinulo što Tahir i Šeća neće u planinu. Šaban i           nam je komšija Remzija Hajdarević, koji
          Fata krenuli su prema katunima, stazama Perućice, ne bi li           nam je svima podijelio konzerve graha i
                                                                               po pakovanje keksa, on i magaciner Vaso.
          vidjeli koga poznatog. Nakon dva sata hoda, ugledali su ih           Čekali smo jutro pa da krenemo na Igman.”
                                                                                  Kada se rat završio, Šaban Karović je
          Selma i Asim. Oni su im rekli da su Tahir i Šeća još u selu.         u Perućici našao “Fiću”, ali su četnici auto
          Ujutro su obilazili i ostale komšije. S uzvišenja je Šaban           nakon njihovog odlaska pronašli i razma-
          gledao kako četnici pljačkaju bošnjačke kuće u Perovićima            skirali, odnijeli motor i točkove. Šabanu
                                                                               je za uspomenu u miru ostala šasija.   n



                                                                                                   STAV 10/3/2016  13
   8   9   10   11   12   13   14   15   16   17   18