Page 22 - Skolski casopis - ju os sutjeska
P. 22

Nauka i matematika           -           Science and mathematics

             Školski naučnoistraživački časopis - School science and reserach journal                     Broj 1 – Volume 1                     jun 2020.

            kiseonik direktno preko kože, naročito preko tankog i vlažnog tkiva u ustima. Veliki broj kopnenih

            salamandera dobija sav kiseonik na ovaj način zato što nemaju pluća. Sve odrasle žabe vraćaju se u
            vodu  da  polože  jaja,  koja  često  odlažu  u  želatinoznoj  masi  zvanoj  žablji  mrest.  Nekoliko  vrsta

            salamandera ne polaže jaja, nego ženke drže oplođena jaja u svom tijelu. Larve se razvijaju unutar

            jaja, hraneći se bogatim žumancetom i ne izlegu se dok ne dostignu odraslu formu (2).
            Larve, punoglavci, se od odraslih jedinki razlikuju po tome što:

                ⎯  dišu na spoljašnje škrge;

                ⎯  nemaju noge već plivaju pomoću pljosnatog, dugačkog repa.
                ⎯  Posle preobražaja (metamorfoza), koja predstavlja veoma složen proces promjene svih
                    sistema organa, larve postaju pravi kopneni kičmenjaci. Najuočljivije promjene tokom
                    metamorfoze su:
                ⎯  dišu plućima i preko vlažne kože, dok se spoljašnje škrge resorbuju;

                ⎯  obrazovanje  pentadaktalnih  (petoprstih),  parnih  ekstremiteta  kojima  se  kreću  po  čvrstoj
                    podlozi koračanjem ili skokovima;

                ⎯  resorpcija repa kod žaba.

                   Međutim, ima dosta odstupanja od ovakvog tipičnog životnog ciklusa. Tako, žabe iz roda
            Pristimantis, Arthroleptis kao i mnoge žabe sa Madagaskara i iz jugoistočne Azije imaju direktno

            razviće: polažu jaja na zemlju i, bez stadijuma larve, razvijaju se minijaturne odrasle jedinke. Takođe,
            među daždevnjacima većina vrsta iz najveće porodice Plethodontidae, ima direktno razviće. Među

            cecilijama ima vrsta sa direktnim razvićem. Nekoliko vrsta žaba rađaju žive mladunce, kao npr. vrste

            iz afričkog roda Nectophrynoides. Njihova jaja se zadržavaju u jajovodu, gdje se hrane i razvijaju i
            odatle izlaze kao minijaturne odrasle jedinke. Mnoge vrste cecilija rađaju žive mladunce.

                   Kod repatih vodozemaca je česta pojava pedomorfoze, procesa pri kome polno zrele jedinke
            zadržavaju u manjoj ili većoj mjeri osobine larvi (npr. zadržavaju spoljašnje škrge) (1).

                   Većina odraslih vodozemaca ima četiri uda, sa četiri prsta na prednjem paru i pet na zadnjem.
            Za razliku od životinja koje žive na kopnu, kao što su gmizavci ili sisari, njihova koža je gola i meka.

            Koža  zelenih  žaba  je  glatka  i  vlažna  dok  žabe  krastače  imaju  bradavičav  izgled.  Koža  mnogih

            salamandera je svijetle boje, sa šarama koje se često mijenjaju tokom cele godine. Promjena boje
            prije sezone parenja signal je da je salamander spreman za parenje. Mnoge žabe takođe imaju svijetlu

            boju kože. Iako se nijanse boje njihove kože mogu znatno mijenjati pod različitim nivoima svjetlosti,

            ove boje obično nijesu signal za parenje drugim žabama. U pitanju je signal predatorima da je žablja
            koža premazana smrtonosnim otrovom. Dok žabe krastače obično imaju mrke boje, mnoge takođe

            luče  toksične  materije  da  bi  odbile  predatore.  Ove  materije  se  često  nakupljaju  u  nabreklim
            bradavicama koje prskaju kada je krastača napadnuta (2).




                                                           22
   17   18   19   20   21   22   23   24   25   26   27