Page 22 - Skolski casopis

Nauka i matematika - Science and mathematics

Školski naučnoistraživački časopis - School science and reserach journal Broj I – Volume I Maj 2020

kiseonik direktno preko kože, naročito preko tankog i vlažnog tkiva u ustima. Veliki broj kopnenih

salamandera dobija sav kiseonik na ovaj način zato što nemaju pluća. Sve odrasle žabe vraćaju se u
vodu da polože jaja, koja često odlažu u želatinoznoj masi zvanoj žablji mrest. Nekoliko vrsta

salamandera ne polaže jaja, nego ženke drže oplođena jaja u svom tijelu. Larve se razvijaju unutar

jaja, hraneći se bogatim žumancetom i ne izlegu se dok ne dostignu odraslu formu (2).
Larve, punoglavci, se od odraslih jedinki razlikuju po tome što:

⎯ dišu na spoljašnje škrge;

⎯ nemaju noge već plivaju pomoću pljosnatog, dugačkog repa.
⎯ Posle preobražaja (metamorfoza), koja predstavlja veoma složen proces promjene svih
sistema organa, larve postaju pravi kopneni kičmenjaci. Najuočljivije promjene tokom
metamorfoze su:
⎯ dišu plućima i preko vlažne kože, dok se spoljašnje škrge resorbuju;

⎯ obrazovanje pentadaktalnih (petoprstih), parnih ekstremiteta kojima se kreću po čvrstoj
podlozi koračanjem ili skokovima;

⎯ resorpcija repa kod žaba.

Međutim, ima dosta odstupanja od ovakvog tipičnog životnog ciklusa. Tako, žabe iz roda
Pristimantis, Arthroleptis kao i mnoge žabe sa Madagaskara i iz jugoistočne Azije imaju direktno

razviće: polažu jaja na zemlju i, bez stadijuma larve, razvijaju se minijaturne odrasle jedinke. Takođe,
među daždevnjacima većina vrsta iz najveće porodice Plethodontidae, ima direktno razviće. Među

cecilijama ima vrsta sa direktnim razvićem. Nekoliko vrsta žaba rađaju žive mladunce, kao npr. vrste

iz afričkog roda Nectophrynoides. Njihova jaja se zadržavaju u jajovodu, gdje se hrane i razvijaju i
odatle izlaze kao minijaturne odrasle jedinke. Mnoge vrste cecilija rađaju žive mladunce.

Kod repatih vodozemaca je česta pojava pedomorfoze, procesa pri kome polno zrele jedinke
zadržavaju u manjoj ili većoj mjeri osobine larvi (npr. zadržavaju spoljašnje škrge) (1).

Većina odraslih vodozemaca ima četiri uda, sa četiri prsta na prednjem paru i pet na zadnjem.
Za razliku od životinja koje žive na kopnu, kao što su gmizavci ili sisari, njihova koža je gola i meka.

Koža zelenih žaba je glatka i vlažna dok žabe krastače imaju bradavičav izgled. Koža mnogih

salamandera je svijetle boje, sa šarama koje se često mijenjaju tokom cele godine. Promjena boje
prije sezone parenja signal je da je salamander spreman za parenje. Mnoge žabe takođe imaju svijetlu

boju kože. Iako se nijanse boje njihove kože mogu znatno mijenjati pod različitim nivoima svjetlosti,

ove boje obično nijesu signal za parenje drugim žabama. U pitanju je signal predatorima da je žablja
koža premazana smrtonosnim otrovom. Dok žabe krastače obično imaju mrke boje, mnoge takođe

luče toksične materije da bi odbile predatore. Ove materije se često nakupljaju u nabreklim
bradavicama koje prskaju kada je krastača napadnuta (2).

22