Page 40 - 120201.qxd

Strana 8. SVET VESTI x Utorak, 12. februar 2019.

[OKANTAN IZVE[TAJ BIOLOGA O URU[AVANJU EKOSISTEMA[OKANTAN IZVE[TAJ BIOLOGA O URU[AVANJU EKOSISTEMA ISTREBLJENJE:
[OKANTAN IZVE[TAJ BIOLOGA O URU[AVANJU EKOSISTEMA
[OKANTAN IZVE[TAJ BIOLOGA O URU[AVANJU EKOSISTEMA
[OKANTAN IZVE[TAJ BIOLOGA O URU[AVANJU EKOSISTEMA
Insekti
nestaju, a i ~ovek
Blizu smo
Blizu smo
Blizu smo
Blizu smo
Blizu smo
}e za wima

kraja sveta
kraja sveta
kraja sveta
kraja sveta
kraja sveta

xx x Insekte mo`ete voletiInsekte mo`ete voleti
x x Insekte mo`ete voleti
Insekte mo`ete voleti
lobalna populacija insekata je u rapidnom padu {to je, Insekte mo`ete voleti
prema nalazima nau~nika "pretwa katastrofalnog kolapsa ili mrzeti, ali bez wih nemaili mrzeti, ali bez wih nema
ili mrzeti, ali bez wih nema
ili mrzeti, ali bez wih nema
Gekosistema". Naime, vi{e od 40 odsto svetskih insekata je iz- ili mrzeti, ali bez wih nema
opstanka qudskoj
opstanka qudskoj
opstanka qudskoj
gubilo tre}inu u brojnosti, {to zna~i da insekti umiru osam opstanka qudskoj opstanka qudskoj
puta br`e od sisara, reptila i ptica.
vrsti i nesta}emo
vrsti i nesta}emo
vrsti i nesta}emo
Ukupna masa insekata pada godi-
Za sve je kriv {we za 2,5 odsto, {to ukazuje da vrsti i nesta}emo vrsti i nesta}emo
zajedno, upozoravaju
zajedno, upozoravaju
zajedno, upozoravaju
~ovek bi mogli izumreti unutar jed- zajedno, upozoravaju zajedno, upozoravaju
nog veka!
nau~nici
nau~nici
nau~nici
Analiza je objavqe- Insekti nadma{uju nau~nicinau~nici
na u `urnalu "Biolok- qudsku polulaciju za
{a konzervacija" i 17 puta i od esenci-
ukazuje da je agre- jalnog su zna~aja za
sivna poqoprivreda
glavni uzrok istre- funkcionisawe ekosi-
bqewa insekata, po- stema, ka`u istra`iva~i,
sebno upotreba pe- jer su izvor hrane dru-
sticida. Na drugom gim vrstama, opra{i-
mestu je urbaniza- va~i i reciklatori
cija, odnosno {ire- hranqivih materija.
we gradova i defo- Najdrasti~nija situaci-
restizacija Zemqe, ja je u Nema~koj i
te rast qudske po- Portoriku, ali je
pulacije, na tre- problem zapravo
}em su klimatske globalni.
promene, a na "Ako ne promenimo
~etvrtom mestu na~ine proizvodwe hrane, in-
aerozaga|ewe. sekti u celini }e nestati unutar nekoli-
Dakle, listom ko decenija. Posledice ovoga }e, najbla`e re~e- Prvo }e
sve dela ~ove- no, imati katastrofalne posledice po planetu", na- izumreti
ka.
vodi se u izve{taju.
- Ako ne budemo mogli da zaustavimo istrebqewe leptiri
insekata, a ne znamo da li }emo mo}i, nema nikakvi{ {ansi da op- Analiza u ~ak 73 se-
stane qudska vrsta - ka`e Fransisko San~es-Bajo, profesor na Univerzitetu paratne studije poka-
Sidnej i koautor dela studije zajedno sa Krisom Vikujsom na Kineskoj akade- zuje da su leptiri i moq-
miji poqoprivrednih nauka u Pekingu. Fransisko ci prvi na udaru. Primera
- Tempo od dva i po odsto je vrlo rapidan, jer }emo za 10 godina imati ~etvrti- radi, broj leptira je samo
nu insekata mawe, a za pola veka samo polovinu. Za 100 godina od sada ne}e ih vi- San~es-Bajo na Engleskom ostrvu iz-
{e biti - upozorava San~es-Bajo me|u 2000. i 2009. pao za
Nemo gledamo u razgovoru za "Gardijan". p~ele, pa tako je populacija
58 odsto! Ugro`ene su i
- To povla~i lan~anu reakciju - dodaje ovaj nau~nik - izumre}e
`ivotiwe koje se hrane insektima, nesta}e biqke koje ne mogu u Oklahomi u SAD danas
Profesor Pol Erlih sa Univerziteta da se razmno`avaju bez insekata, i onda }e prvo nestajati upola mawa nego 1949, kada
Stenford u SAD iz prve ruke je po- ptice, pa reptili, ribe koje se hrane insektima. To ve} mo- su zajednice brojane. Ukupna
smatrao istrebqewe insekata rade}i `emo da vidimo na Portoriku gde je u posledwih 35 go- zajednica p~ela u SAD je 1947.
na svom nau~nom radu o populaciji dina populacija zemaqskih insekata pao za 98 odsto u godine bila na nivou od {est mi-
leptirova u rezervatu Yesper Riy. Pr- posledwih 35 godina. Najve}i deo studija istrebqewa liona, a danas ih je samo tri i po.
Pol Erlih vi put je po~eo da ih prou~ava 1960. insekata je obavqen u Evropi, SAD,Australiji, Kini,
godine, ali su do 2000. svi izu- Brazilu i Ju`noj Africi. San~es-Bajo ka`e da o{tar
mrli, uglavnom zbog kli- re~nik upotrebqen u izve{taju nije preteran.
matskih promena. - Ho}emo da trgnemo qude. Ovo je opasan
- Posebno brzo izumiru problem i ti~e se ama ba{ svakog na plane-
akvati~ki insekti, a sve je to ti, ma gde `iveo - upozorava ovaj nau~-
posledica zaga|ewa koje nik. I drugi se sla`u da sve ukazuje
proizvodi qudska vrsta, pre- da planeta ide ka potpunom sa-
naseqenosti i prevelika potro- mouni{tewu.
{wa. Smrtno je otre`wuju}e - Mo`ete voleti ili mrzeti in-
ako pogledate ovu koaliciju sekte, ali budite sigurni da
dokaza i jadno stawe u kojem bez wih ne}ete mo}i da
se nalazi svetska masa inseka- pre`ivite - navodi profe-
ta. Ekologija nam se uru{ava sor Dejv Golson sa
pred o~ima i potreban nam je {i-
roki globalni napor da zaustavimo Univerziteta u Sasek-
ovaj trend - isti~e Erlih. su u Velikoj Britani-
ji.