Page 8 - 120201.qxd

Strana 8. SVET VESTI x Utorak, 12. februar 2019.

[OKANTAN IZVE[TAJ BIOLOGA O URU[AVAWU EKOSISTEMA ISTREBQEWE:
[OKANTAN IZVE[TAJ BIOLOGA O URU[AVAWU EKOSISTEMA
[OKANTAN IZVE[TAJ BIOLOGA O URU[AVAWU EKOSISTEMA
[OKANTAN IZVE[TAJ BIOLOGA O URU[AVAWU EKOSISTEMA
[OKANTAN IZVE[TAJ BIOLOGA O URU[AVAWU EKOSISTEMA
Insekti
nestaju, a i ~ovek
}e za wima
Blizu smou smo
Bliz
Blizu smo
Bliz
Blizu smou smo

kraja svetaa
kraja sveta
kraja svet
kraja svetaa
kraja svet

x Insekte mo`ete voleti
Insekte mo`ete voleti
Insekte mo`ete voleti
x x x
lobalna populacija insekata je u rapidnom padu {to je, x Insekte mo`ete voletiInsekte mo`ete voleti
prema nalazima nau~nika "pretwa katastrofalnog kolapsa
ili mrzeti, ali bez wih
ili mrzeti, ali bez wih
ili mrzeti, ali bez wih
ili mrzeti, ali bez wih
Gekosistema". Naime, vi{e od 40 odsto svetskih insekata je iz- ili mrzeti, ali bez wih
gubilo tre}inu u brojnosti, {to zna~i da insekti umiru osam
nema opstanka qudskoj
nema opstanka qudskoj
nema opstanka qudskoj
nema opstanka qudskoj
puta br`e od sisara, reptila i ptica. Ukupna masa insekata nema opstanka qudskoj
pada godi{we za 2,5 odsto, {to vrsti i nesta}emo
vrsti i nesta}emo
vrsti i nesta}emo
vrsti i nesta}emo
Za sve je ukazuje da bi mogli izumreti unu- vrsti i nesta}emo
zajedno, upozoravaju
tar jednog veka! zajedno, upozoravaju
zajedno, upozoravaju
zajedno, upozoravaju
kriv ~ovek Insekti nadma{uju qudsku zajedno, upozoravaju
nau~nici
nau~nici
nau~nici
polulaciju za 17 puta i
nau~nici
Analiza je objavqe- nau~nici
od esencijalnog su zna-
na u `urnalu "Bio-
~aja za funkcionisa-
lok{a konzervacija"
we ekosistema, ka`u
i ukazuje da je agre-
sivna poqoprivreda istra`iva~i, jer su
glavni uzrok istre- izvor hrane drugim
bqewa insekata, vrstama, opra{iva~i i
posebno upotreba reciklatori hranqi-
pesticida. Na dru- vih materija. Najdra-
gom mestu je urba- sti~nija situacija je
nizacija, odnosno u Nema~koj i Porto-
{irewe gradova i riku, ali je problem
deforestizacija zapravo globalni.
Zemqe, te rast "Ako ne promeni-
qudske populaci- mo na~ine proiz-
je, na tre}em su
vodwe hrane, in-
klimatske pro-
sekti u celini }e nesta-
mene, a na ~etvr-
ti unutar nekoliko decenija.
tom mestu aero-
Posledice ovoga }e, najbla`e re~e-
zaga|ewe. Da-
no, imati katastrofalne posledice po pla- Prvo }e
kle, listom sve
netu", navodi se u izve{taju.
dela ~oveka. izumreti
- Ako ne budemo mogli da zaustavimo istrebqewe
insekata, a ne znamo da li }emo mo}i, nema nika- leptiri
kvi{ {ansi da opstane qudska vrsta - ka`e Fransisko San-
~es-Bajo, profesor na Univerzitetu Sidnej i koautor dela studije za- Analiza u ~ak 73
jedno sa Krisom Vikujsom na Kineskoj akademiji poqoprivrednih nauka u separatne studije po-
kazuje da su leptiri i
Pekingu.
moqci prvi na udaru.
- Tempo od dva i po odsto je vrlo rapidan, jer }emo za 10 godina imati ~etvr-
Fransisko Primera radi, broj lep-
tinu insekata mawe, a za pola veka samo polovinu. Za 100 godina od sada ne}e ih
San~es-Bajo tira je samo na Engleskom
vi{e biti - upozorava San~es-Bajo u razgovoru za "Gardijan".
ostrvu izme|u 2000. i
- To povla~i lan~anu reak-
2009. pao za 58 odsto! Ugro-
ciju - dodaje ovaj nau~nik - izumre}e `ivotiwe koje se hrane `ene su i p~ele, pa tako je
Nemo gledamo insektima, nesta}e biqke koje ne mogu da se razmno`avaju bez populacija u Oklahomi u
insekata, i onda }e prvo nestajati ptice, pa reptili, ribe
Profesor Pol Erlih sa Univerzi- SAD danas upola mawa nego
koje se hrane insektima. To ve} mo`emo da vidimo na 1949, kada su zajednice broja-
teta Stenford u SAD iz prve ruke
Portoriku gde je u posledwih 35 godina populacija ze- ne. Ukupna zajednica p~ela u
je posmatrao istrebqewe insekata
maqskih insekata pao za 98 odsto u posledwih 35 godi- SAD je 1947. godine bila na ni-
rade}i na svom nau~nom radu o popu-
na. vou od {est miliona, a danas ih
laciji leptirova u rezervatu Yesper
Najve}i deo studija istrebqewa insekata je oba- je samo tri i po.
Pol Riy. Prvi put je po~eo da ih prou~ava vqen u Evropi, SAD, Australiji, Kini, Brazilu i
1960. godine, ali su do 2000. svi
Erlih Ju`noj Africi. San~es-Bajo ka`e da o{tar re~-
izumrli, uglavnom zbog kli-
nik upotrebqen u izve{taju nije preteran.
matskih promena.
- Ho}emo da trgnemo qude. Ovo je opasan
- Posebno brzo izumiru
problem i ti~e se ama ba{ svakog na plane-
akvati~ki insekti, a sve je
ti, ma gde `iveo - upozorava ovaj nau~-
to posledica zaga|ewa koje
nik.
proizvodi qudska vrsta,
I drugi se sla`u da sve ukazuje da
prenaseqenosti i prevelika
planeta ide ka potpunom samou-
potro{wa. Smrtno je otre-
ni{tewu.
`wuju}e ako pogledate ovu ko-
- Mo`ete voleti ili mrze-
aliciju dokaza i jadno stawe u
ti insekte, ali budite si-
kojem se nalazi svetska masa
gurni da bez wih ne}ete
insekata. Ekologija nam se uru-
mo}i da pre`ivite - na-
{ava pred o~ima i potreban nam
vodi profesor Dejv
je {iroki globalni napor da zau-
Golson sa Univerzite-
stavimo ovaj trend - isti~e Erlih.
ta u Saseksu u Veli-
koj Britaniji.