Page 120 - The Sacred and Divine Liturgy
P. 120
120
После Достојно јест... Архијереј узглашава: Најпре по мени Господе, Архиепископа и Патријарха нашег..., а затим први презвитер помиње Архијереја и целива га у десницу. После тога ђакон ставши на свете двери и гле дајући ка народу говори: Помени Господе Епископа на шег (име) који приноси ове Часне и Свете Дарове Госпо ду Богу нашем, за мир и благостање свега света, посто јаност светих Божијих Цркава и сједињење свију, и спа сење и заштиту предстојећег народа, и свих које свако има на уму, и све и сва.
Возглас И дај нам да једним устима... као и И да буду милости... говори Архијереј, после чега ђакон говори уобичајену јектенију.
После Светиње светима Архијереј причешћује најпре себе, а потом остале свештенике и ђаконе, након чега пере руке.
После причешћа верних, Архијереј говори Спаси Боже народ свој... па окадивши даје свештенику путир, који го вори Свагда сада и увек...
Приликом отпуста сви свештенослужитељи излазе из олтара и стају око Архијереја.