Page 67 - STAV broj 188
P. 67
glasnije. Svjetina se pođe razilaziti uz po- Kad se uvjerila da nije nikakav pričin “Iziš’o je. Mislim da je u klozetu.
koji šapat. Naposljetku, na guvnu ostadoše ni ograma nego njen vlastiti muž, uvela Hajde uniđi, brzo će on.”
samo njih dvoje: Fata i hodža. Hodža je ga u kući i počela ga cmakati po obrazu,
znao da treba oprezno odvagati šta reći, ili ustima, nosu, kosi... Huda se smela pa ga Sva sreća pa nije u kući – mislio je
da li uopće išta govoriti. Znao je da je ne ne upita ni kako je, gdje je bio sve ove go- Meho. Ubio bih ga, nema druge. Ali, po-
može samo uzeti za ruku i povesti u svoje dine, jesu li ga mlatili, mučili. Jok. Samo bogu, kako da ubije badžu, a još hodžu,
dušeke. Znala je i Fata da hodža jedva čeka ga uplakana priupita: “Života ti, Meho, i to pred svastikinim očima?
da njenoj Hajri pokaže vrata i da nju pri- što mi ono napisa?”
vede k sebi. Stajali su tako sve dok hodža “Nema veze, svratit ću ujutro. Nije
ne prekide tišinu: “Eto, Fatka, čula si, pa “Koje?” žurba”, odvrati Meho i opet nestade
čini šta te je volja!”, rekao je. Ona briznu Fata od silnog uzbuđenja i razularenih u noć.
u plač, okrenu se i nage svojoj kući kao da misli i ne sabra dva i dva već mu natenane
je goni kakvo bijesno pašče. objasni sve o pismu, “njegovoj” poruci, Varate se ako mislite da se pribrao ili
hodžinu salijetanju, svemu. predomislio pa krenuo kući. Naprotiv,
Hodža nije gubio nadu već je, poput “Alčak jedan, Bog ga ubio dragi! Vi- uhvatila ga je još veća huja pa se uputio
pitoma mačeta koje vreba komad suha djet će on svoje!” prema drvenom klozetu. Zna on da je
hljeba, oblijetao oko Fatine kuće. Nije ga Rekavši to, Meho (ili kako se već zvao) klozet podalje od kuće, ta on ga je i sko-
obeshrabrilo ni to što mu je Fata više puta frci preko vrata i nestade u noć. Fata je vao i zna da ga hodža, ako je uopće bio
po drugima poručivala da se neće preu- zakratko čula žurne muževljeve korake u klozetu, i nije mogao čuti. Polahko se
davati i da će čekati svog muža, bit će da kako se udaljavaju od kuće i postaju sve privukao. Klozet je bio prazan.
se zvao Meho, dokle god bude trebalo, pa tiši, sve dok potpuno ne iskopniše.
makar i do groba. A, Meho je, bezbeli, hitao hodžinoj Znam da ću vas malo razočarati, ali je
kući. “Otkinut ću mu glavu k’o pijev- vrijeme da se priča skrati i sve raspetlja.
Možda sve to i ne bi bilo tako neo- cu”, govorio je sam sebi. Vrata bi skoro Hodža nije bio u klozetu. Nije bio ni u
bično da kroz koju godinu, jedne mrkle, i izvalio da ih ubrzo ne otvori njegova kući, a ni u selu. Hajra se ubrzo vratila
kišne noći na Fatina vrata ne nabasa njen svastika Hajra. Uslijedio je sličan prizor svojima. Meho i Fata dugo su godina ži-
otpisani Meho. Fata se najprije skameni- kao i prije sahatak vremena kada se svo- vjeli skupa, izrodili djecu i imali skladan
la pa počela trljati oči kao da je duha vi- joj Fati ukazao na pragu. Kad se i druga brak sve dok ih Azrail nije rastavio jed-
djela, ili se bojala da nije naletjela gdje na žena navikla na njegovu nenadanu po- no od drugog i od ovog svijeta. A hodža?
šejtanske ograme. Štipala se po obrazu i javu, Meho zadihano reče: “Treba mi Prozvaše ga “alčak”.
učila štogod je znala, a prilika na vratima hodža, je li kući?”
– Meho pa Meho. Njega niko više nije vidio niti o nje-
mu šta čuo. n
STAV 11/10/2018 67
