Page 82 - STAV broj 193
P. 82
STAJALIŠTA
‘Čemu žurba, druže hodža; džuma Sudija se gotovo nakašlja od iznena- Efendija klimnu glavom.
vam je svakako prošla? Nego, šta misli- đenja. Gledao je efendiju, očekujući da ‘I ako mi šta zatreba, bit ću slo-
te da odemo ručati; sigurno bi prijalo i će na njegovom licu pročitati bilo šta što bodan da te zovem!?’
meni i tebi? Ja častim.’ će odati kako se ovaj čovjek šali. Efendi- ‘Samo izvolite!’, reče efendija i
ja je bio ozbiljniji nego ikad. ode svojim putem.”
Uskoro su sudija i efendija marširali “Eto”, veli moj ahbab, “takve su
ulicom, izazivajući znatiželjne poglede ‘Želite li, uvaženi druže sudija, da nekada bile hodže. Sve su oni mogli
ljudi. Sudija se najprije pretvarao kao da vidite taj papir?’ Sudija samo sliježe ra- znati. Tvoje je bilo samo da im dođeš,
se među njima dvojicom nije desilo ni- menima. Efendija zavuče ruku i iz dže- a oni ti s vrata počnu pričati o tebi i
šta. Jeli su i ispijali kahvu i uopće se nisu pa kaputa izvuče presavijenu cedulju. tvom životu. Otvori čovjek Zvijezdu
doticali onoga što ih je, zapravo, i spoji- i sve ti ispriča.”
lo. Tek u neka doba, sudija će stidljivo: ‘Je li to to?’ Sudija je prebirao papir “Tako su”, rekoh ja njemu, “nekog
i okretao ga u rukama. Lijevom rukom efendiju zaustavili policajci i htjeli
‘Znaš, Ibrahime, kunem ti se čime se potirao po čelu koje se pomalo zno- da mu pišu kaznu. On se dovijao na
god hoćeš, imao sam dokaz. Papir je jilo, a onda bi tako snažno obuhvatio razne načine, ali džaba. U neka doba
bio u onoj fijoci. Eto, jutros sam ga dr- svoja usta i bradu kao da će ih istrgnuti. on se sjeti pa im veli:
žao u rukama!’ ‘Slušaj, ja sam hodža, pa vi pišite,
‘Kako si ovo uzeo?’, uspio je upitati. ali ću pisati i ja, pa kako nam bude!’
‘Druže sudija, i ja sam jutros bio u ‘Vidite, druže sudija, ni ja vas ne pi- ‘Ma, evo ti dokumenti i sretno ti
džamiji pa danas nisam. Tako je to. Sad tam kako ste ga dobili, pa ne pitajte ni bilo, samo ništa ne piši, ionako nam
bude, sad ne bude.’ vi mene otkud kod mene. Ako želite, je puna kapa svega’, vele oni njemu.”
papir će, već dok se vratite u svoje oda- Obojica se slatko nasmijasmo.
Sudija ga je ispitivački gledao. je, biti u fijoci, ali stvarno mislim da za “A, znaš li ti pisati?”, bocnu me on.
‘Ali, ja sam svojom rukom stavio tim nema potrebe.’ “Ja odavno pišem, a na svijetu
papir i zaključao ga!’ Sjedili su još neko vrijeme, a onda je da prosudi znam li ili ne znam.
Efendija ga je gledao ravno u oči, bez riječi krenuli svaki svojim putem. Evo, i ovaj ću naš razgovor zapisa-
razmišljajući da ga kratko upita: ‘I?’ Sudija uhvati efendiju za lijevo rame, ti, pa čitaj!”
Procijenio je da bi to bilo isuviše dr- blago ga privuče sebi i reče: “Dogovoreno.” n
sko pa je odustao. Sudija je nastavio: ‘Slušaj! Radi šta hoćeš! Dok sam ja
‘Nije mi jasno gdje je mogao nestati!?’ sudija, niko te ne smije krivo pogleda-
‘A šta ako vam ga ja sada pokažem?’, ti. Jesi li me razumio?’
reče iznenada efendija.
82 15/11/2018 STAV
