Page 80 - STAV broj 193
P. 80

STAJALIŠTA

                                             PROZORSKO OKNO

                                             Drug milicioner, drug sudija i drug hodža

                                             O TOME KAKO
                                             JE HODŽIN
                    Piše:

                    ZAPIS ZAVRŠIOSafetPOZDER
                                             NA SUDU
                                             “Druže hodža, velike muke su me snašle i nema gdje nisam
                                             išao i na čija vrata udarao. Da ti skratim, mnogo ljudi mi je
                                             reklo da mi samo ti možeš pomoći, pa, evo me, pomagaj,
                                             ako Boga znadeš!” Hodža se još nije uspio ni snaći, a
                                             drug milicajac već je pričao kako mu se po kući dešavaju
                                             svakojake stvari; te mu se nešto prolije ili slomi, te mu je
                                             dijete hasta, te krava neće da spusti vime...

“Ja sam ti, moj efendija, imao                   “To ti stvarno ne bih znao reći. Mo-   pomoći, pa, evo me, pomagaj, ako
              jednog rođaka”, priča mi moj   guće je da je nešto i završio, ali ne bih  Boga znadeš!’
              ahbab koji se, prepričavajući  duše griješio i napamet pričao ono što
              zgode i nezgode, voli prisje-  ne znam. Ovo sigurno znam jer mi je            Hodža se još nije uspio ni snaći, a
 titi nekadašnjeg vakta i ljudi u njemu.     rahmetli babo to često pričao i dobro      drug milicajac je već pričao kako mu
 “Taj moj rođak – Ibrahim se zvao – e,       sam upamtio, pa hoću i tebi da opričam.    se po kući dešavaju svakojake stvari;
 on ti je bio hodža, baš k’o ti sada. Samo,  Njemu je, jedne prilike, na džumu bah-     te mu se nešto prolije ili slomi, te mu
 do sada je bio drugi vakat. Nemoj me        nuo nekakav milicajac. Ustvari, nije on    je dijete hasta, te krava neće da spusti
 pogrešno shvatiti, ali do sada su hodže     bio na džumi nego ga je sačekao pred       vime... Poslušao hodža drugovu pri-
 bile drugačije. Možda oni nisu mno-         džamijom. Šta će ti biti dalje? Bezbeli,   ču, potapšao ga po ramenu i uz blagi
 go čitali i škola završavali, ali su bili   Ibrahim-efendija se začudio. Otkud da      smiješak zamolio da mu navrati su-
 u vjeri dobro, dobro potkovani. On je,      njega čeka milicija? Promislio je malo     tra izjutra.
 recimo, znao zapisivat’ ljudima. Razbo-     da nije šta pogriješio ili naopako kazao.
 li se nekome krava, umiru mu djeca, u       Kako bi god prokontao, nije ga se ima-         Kako je bilo i dogovoreno, tako se
 kući nešto ne ide kako treba; znalo se      lo za šta teretiti. Helem, priđe ti njemu  i desilo. Nije se čestito ni razvidnilo,
 šta ti je činiti – idi Ibrahimu i riješen   onaj milicajac, koga je efendija znao, i   a milicajac je pokucao hodži na vrata.
 problem. On bi nešto šarni na one svo-      uljudno ga pozdravi.                       ‘Mora da ga je zor stvarno natjerao’,
 je papire, zamotaj i objasni šta dalje s                                               mislio je Ibrahim. Posjedili su kratko,
 njima, i Bog te veselio!”                       ‘Druže hodža, velike muke su me        drug milicajac je dodao još koji detalj
                                             snašle i nema gdje nisam išao i na čija    o svojoj muci i belaju, a hodža se, sa-
     Priupitam je li kakvu medresu zavr-     vrata udarao. Da ti skratim, mnogo         slušavši sve, latio hartije i na njoj ispi-
 šio ili je bio samouk, a on veli:           ljudi mi je reklo da mi samo ti možeš      sao magične riječi, opisavši milicajcu
                                                                                        gdje će ih turiti i kako će s njima dalje

80 15/11/2018 STAV
   75   76   77   78   79   80   81   82   83   84