Page 45 - BROJ 59 21.04.2016
P. 45
STAJALIŠTA
MALI JERUSALIM
Dvanaestorica braće ostaviše sestru na cjedilu
SEFARTKINJE U BORBI
PROTIV MAČIZMA
Kad Tora kaže “Dina, kći Leina”, vele ovi mačo-mudraci, ona, zapravo,
Piše: ukazuje da iver ne pada daleko od klade. Kao što je Lea izašla pred
Eliezer PAPO Jakova da od njega zahtijeva seks, tako je i Dina izašla kao žena koja
vapi za seksom. Ovo tumačenje ne samo da dehumanizuje žene,
svodeći ih na puki seksualni objekt, nego i muškarce, animalizujući ih
implicitnom tvrdnjom da se ne mogu kontrolisati
iblijska priča o silovanju Dine (I Knjiga Mojsijeva, 34) pod ženskom dominacijom. Rijetko koji muškarac mogao je da
jedna je od najmuškije ispričanih priča u Tori. Svi su parira ženama u vladanju usmenom književnošću. Nerijetko,
muški trigeri tu: seks i nasilje, uvreda časti porodice žene su kroz ova usmena djela dekonstruisale i rekonstruisale
Bi disproporcionalna odmazda. “A Dina, koju je Leina “muške” tekstove, s posebnim osvrtom na anti-žensku interpre-
rodila Jakovu, izađe da gleda djevojke u onom kraju. A ugleda taciju Svetog Teksta. Naravno, ženski fokus nije bio usmjeren
je Šehem, sin Hamora Hivejca, kneza od one zemlje, i uze je na muška pitanja, osim kada su ova bila bremenita posljedi-
i leže s njom i osramoti je.” Stoljećima su rabini koristili ovaj cama za status samih žena. Primjerice, priča o silovanju Dine,
stih kao tobožnju svetopisamsku osnovu za tradicionalnu po- koja je muškarcima poslužila kao osnov za istiskivanje žena
djelu prostora, kojom je javni prostor dodijeljen muškarcima, iz javnog domena, naprosto je vapila za rekonstrukcijom. Do
a privatni ženama. Najdalje su u svaljivanju krivice za silova- dana današnjeg Sefartkinje pjevaju romansu o Dini i Šehemu,
nje na samu žrtvu otišli oni koji su ovaj stih tumačili ovako: prelijep primjer ženske rekonstrukcije muške priče:
Ali, mi već znamo i Dinu i njene roditelje! Zašto nam onda
Tora naglašava da je Dina kći Leina? Zato što je i Lea izašla Se pasean las dodje flores - i entre’n medio Šetahu se dvan’est cvjeta, i među nj’ma
pred Jakova i tražila od njega seks: “A Reuven izađe (...) i nađe una kondja. ruža jedna.
mandragoru u polju, i donese je Lei, materi svojoj, a Rahela reče Disho la kondja a las flores: “Oy es dia de Reče ruža cvjetovima: “Danas dan je za
Lei: ‘Daj mi mandragoru sina svojega’, a ona joj reče: ‘Malo li enamorar.” aš’kovat’.”
ti je što si mi uzela muža? Hoćeš da mi uzmeš i mandragoru Se pasea la linda Dina – por los kampos del Šetaše se lijepa Dina, po poljima kralja
sina mojega?’, a Rahela joj reče: ‘Neka noćas spava s tobom za rey Hamor, Hamora,
mandragoru sina tvojega.’ I uveče, kad se Jakov vraćaše iz polja, A favor de sus dodje ermanos - i kaminava Porad dvan’est svojih brata šetaše se i bez
izide mu Lea u susret i reče: ‘Spavaćeš kod mene (...)’, i spa- sin temor. straha.
va kod nje onu noć” (I Knjiga Mojsijeva 30:14-16). Kad Tora Visto la uviera visto – Shehen ijo del rey Spazivši je, ugleda je, Šehen kralja Hamora
kaže “Dina, kći Leina”, vele ovi mačo-mudraci, ona, zapravo, Hamor. sin.
ukazuje da iver ne pada daleko od klade. Kao što je Lea izaš- “Linda sosh la linda Dina - i sin afeite i “Prelijepi ste, lijepa Dino, i bez surme i
la pred Jakova da od njega zahtijeva seks, tako je i Dina izašla sin kolor. bakama.
kao žena koja vapi za seksom. Lindos son los vuestros ermanos, ma es vos Lijepa su i Vaša braća, ali pehar slijedi
Ovo tumačenje ne samo da dehumanizuje žene, svodeći ih ke yevash la flor. Vama.
na puki seksualni objekt, nego i muškarce, animalizujući ih - O son lindos, o no son lindos, a mi ke me Bili lijepi, il’ ne bili, neka mi ih čuva Bog.”
implicitnom tvrdnjom da se ne mogu kontrolisati. Čim vide los guadre’l Dio.”
ženu u javnom prostoru, oni skoče na nju, aman, k’o mačka na Ayegose mas a eya – izo lo ke non es Primače se on tad k njoj, i učini što s’ ne
miša. Tradicionalno rješenje za ovaj problem bilo je: 0 žena u razon. spada.
javnom prostoru = 0 silovanja. Jasno je, vele dalje mačo-haha- Gle čuda, ženska verzija isključuje Dininu odgovornost
mi, da Tora ponavlja informaciju da je Dina Leina ćerka kako za silovanje. Dina je izašla s dvanaestoricom svoje braće. To
bi nam napomenula da neće kruška neg’ pod krušku, ali čemu što njih dvanaest nije bilo u stanju da nju jednu sačuva govori
nastavak stiha koji veli “koju je rodila Jakovu”? Da nas pouči više o njima nego o njoj. Jednako tako, u romansi nemušti Še-
da je, unatoč činjenici da je Lea hodala okolo, Dina ipak Ja- hem, koji u biblijskoj priči podsjeća na Kirka Daglasa (“uze je
kovljeva ćerka. i leže s njom”), postaje elokventni arbitar ašikovanja. Vrhunac
Pisanje se, tradicionalno, svrstavalo u javni, a ne u privatni rekonstrukcije, međutim, sastoji se u činjenici da u romansi i
domen. Čak je i kod Jevreja većina žena bila nepismena. Bu- samo silovanje iščezava, bivši zamijenjeno možda nepoćudnim,
dući da je i sama vjera bila definisana više kao stvar javnog, a ali barem nenasilnim predbračnim seksom. Šteta što i danas,
manje kao stvar privatnog domena – to su žene bile isključene u vrijeme jednakopravnosti polova, pravu jednakopravnost
iz aktivnog učešća u stvaranju “velikog narativa”. Istovreme- uživaju samo žene koje su konvertirale u muškarce. U svijetu
no, paralelni, “mali narativ”, onaj oralni, ne-elitistički i ne-ra- u čijem bi kreiranju učestvovale i tradicionalne žene bilo bi,
binski, premda su u njemu učestvovali i neuki muškarci, bio je izgleda, mnogo manje sile, ali i mnogo više manipulacije. n
STAV 21/4/2016 45