Page 71 - STAV broj 280
P. 71

zauzeti cijelo jedno brdo na kojem je bilo
          stotinjak ljudi, što vojnika, što inžinjeri-
          je, što pripadnika radnog voda. Iako sam
          kasnije bio van stroja, po onome što sam
          čuo od njegovih saboraca, Zuhdo se tek u
          narednim borbama pokazao kao dobar bo-
          rac. A o kakvom se čovjeku i borcu radilo,
          najbolje je reći da je dragi Allah uzeo ono
          što je valjalo. E on je upravo spadao u tu
          kategoriju ljudi.”
          USNIO SVOJU POGIBIJU
            Prije muževe smrti Hajra je izgubila
          dvojicu braće, Bajru i Mahmuta Aldžića,
          snaha i dijete od brata poginuli su od gra-
          nate, a treći brat Sead postao je ratni vojni
          invalid. U takvim okolnostima i uvijek sa
          strepnjom svaki je put ispraćala muža na
          liniju. “Žela se pšenica kad je Zuhdo zadnji
          put otišao. To je moglo biti krajem juna ili
          početkom jula. Tu noć, prije nego je zadnji   Zuhdija Grošić i Hamdija Emrić  Supruga Hajra s kćerkama 1996.
          put otišao, usnio je čudan san. Ja ustala na-
          večer, neka od kćerki je tražila vode, kad
          on k’o da plače u snu, ječi. Ja ga lagahno
          pitam: ‘Zuhdo, Zuhdo, šta je bilo?’ Kaže:
          ‘Nije ništa.’ E onda smo ujutro pili kahvu,
          on sjeo na sećiju, prekrstio noge i podve-
          zao ih rukama ispod koljena i gleda preda
          se. Pitam ga šta je sanjao, a on odgovara:
          ‘Kad ti kažem, ti ćeš odmah početi plaka-
          ti. Sanjao sam da me je pogodio metak u
          grudni koš. Ja sam se rukama uhvatio za
          ranu, a krv je lila. Kad me je počelo boljeti,
          onda sam počeo ječati. Tad je došao tetak
          Ibrahim Rujkin i počeo me dozivati ime-
          nom ‘Zuhdo, Zuhdo’, ali ja više nisam ništa
          mogao progovoriti. U tom trenutku si me
          probudila.’ Kad sam ga upitala šta je dalje
          sanjao i šta je bilo nakon toga, pogledao je
          preda se i rekao da nije bilo ništa. A, po   S Fikretom Bešićem
          njegovoj reakciji na to pitanje sigurna sam
          da je sanjao da je poginuo. I tako je zbilja   brzo doći kući. Kasnije se ispostavilo da je   iz sobe u tim zadnjim trenucima kad je
          i bilo. Metak ga je pogodio u grudni koš i   teško ranjen i da je prebačen u Bihać. Naj-  umirao. Umro je u 8:50 sati. Onda su došli
          ispod bubrežne pločice u mokraćne kanale,   veći problem kod njegova ranjavanja bio je   iz komande da jave šta je bilo i da meni i
          ali glavno unutrašnje krvarenje mu je pro-  taj što nije odmah transportiran u bolnicu.   svekrvi daju injekcije za smirenje. Kad su
          uzrokovao metak u plućima. U otpusnom   Nije bilo odmah prijevoza. Konjskim koli-  ga dovezli kući i kad je ukopan, Allaha mi
          pismu je navedeno da se u grudima nala-  ma prebačen je do Čave, pa tek onda vozi-  mog, od čaršafa u koje je bio umotan soba
          zi ‘strano tijelo’”, svjedoči supruga Hajra.  lom do Bihaća. Kad sam mu tu noć otišla   je dva dana mirisala. Svekrva mi nije dala
            Taj dan kad je ranjen, Zuhdija Grošić   u posjetu, ispričao mi je da ga je metak po-  dugo prati te čaršafe. Kaže: ‘Neka ih, mlada,
          trebao je doći kući. Saborac Teufik, priča   godio s dvadeset metara. I da je uspio ubiti   nek stoje kad tako lijepo mirišu.’ Sjećam se
          supruga Hajra, donio je Zuhdinu pušku   tog neprijateljskog vojnika. Bio je dobro,   da mu se kosa sijala k’o da ju je samo oprao.
          i porodici rekao da će Zuhdo ubrzo doći,   svjestan svega. Samo je ponavljao: ‘Ženo,   A imao je prelijepu crnu kosu, bijele zube i
          samo da poravna liniju. “Zuhdo je bio kre-  bit će dobro ako Bog da.’ I sutra je bio do-  bio je malo tamnije puti.”
          nuo kući, međutim, zvali su ga da se vrati   bro, a onda je dobio zatrovanje krvi, koža   Nakon rata, Zuhdijina supruga Hajra
          jer su četnici bili uzeli neke zemunice. A   mu je naglo počela mijenjati boju. Uklju-  svakako je prolazila. Kako kaže, tri godine
          on ne bi takvo šta nikako propustio. I on se   čili su mu sve moguće antibiotike, ali mu   je živjela sa 147 KM penzije. “Bavila sam
          vratio i u toj unakrsnoj vatri teško je ranjen.   nije bilo pomoći. Prekosutra mu je u po-  se poljoprivredom, imala kravu, radila, si-
          Nakon što su uspostavili položaje, neko ga   sjetu išla moja zaova Haseda. Kad je bila   jala bašču i tako se snalazila. A djecom sam
          je pogodio iz bujade, neko ko je najvjerovat-  kod njega, još je bio živ, ali mu se stanje   prezadovoljna. To je s njima sve bilo k’o
          nije zaostao od neprijateljskih vojnika. A ja   bilo skroz pogoršalo. Haseda mi je pričala   od Allaha. Slušale me, učile dobro, fakul-
          sam taj dan išla u Bihać, u posjetu ocu koji je   da ju je držao za ruku nekoliko minuta pri-  tete pozavršavale i, što je najvažnije, udale
          bio teško bolestan. Pri povratku kući auto-  je smrti dok mu je tlak naglo počeo pada-  se a da se o njima nijedna ružna riječ nije
          bus se pokvario u Koprivni i ja sam pješice   ti, a otkucaji srca bivali sve slabiji. Dok su   čula. Duboko vjerujem da bi i Zuhdo da-
          došla do kuće. Usput sam srela neke ljude   mu otkopčavali aparate, on je još gledao u   nas bio ponosan na sve njih i to uvjerenje
          koji su mi kazali da su vidjeli Zuhdu i da će   Hasedu i pričao s njom. Potom su je izveli   mi ulijeva posebnu snagu.”    n


                                                                                                    STAV 16/7/2020 71
   66   67   68   69   70   71   72   73   74   75   76