Page 71 - STAV broj 280

zauzeti cijelo jedno brdo na kojem je bilo
stotinjak ljudi, što vojnika, što inžinjeri-
je, što pripadnika radnog voda. Iako sam
kasnije bio van stroja, po onome što sam
čuo od njegovih saboraca, Zuhdo se tek u
narednim borbama pokazao kao dobar bo-
rac. A o kakvom se čovjeku i borcu radilo,
najbolje je reći da je dragi Allah uzeo ono
što je valjalo. E on je upravo spadao u tu
kategoriju ljudi.”
USNIO SVOJU POGIBIJU
Prije muževe smrti Hajra je izgubila
dvojicu braće, Bajru i Mahmuta Aldžića,
snaha i dijete od brata poginuli su od gra-
nate, a treći brat Sead postao je ratni vojni
invalid. U takvim okolnostima i uvijek sa
strepnjom svaki je put ispraćala muža na
liniju. “Žela se pšenica kad je Zuhdo zadnji
put otišao. To je moglo biti krajem juna ili
početkom jula. Tu noć, prije nego je zadnji Zuhdija Grošić i Hamdija Emrić Supruga Hajra s kćerkama 1996.
put otišao, usnio je čudan san. Ja ustala na-
večer, neka od kćerki je tražila vode, kad
on k’o da plače u snu, ječi. Ja ga lagahno
pitam: ‘Zuhdo, Zuhdo, šta je bilo?’ Kaže:
‘Nije ništa.’ E onda smo ujutro pili kahvu,
on sjeo na sećiju, prekrstio noge i podve-
zao ih rukama ispod koljena i gleda preda
se. Pitam ga šta je sanjao, a on odgovara:
‘Kad ti kažem, ti ćeš odmah početi plaka-
ti. Sanjao sam da me je pogodio metak u
grudni koš. Ja sam se rukama uhvatio za
ranu, a krv je lila. Kad me je počelo boljeti,
onda sam počeo ječati. Tad je došao tetak
Ibrahim Rujkin i počeo me dozivati ime-
nom ‘Zuhdo, Zuhdo’, ali ja više nisam ništa
mogao progovoriti. U tom trenutku si me
probudila.’ Kad sam ga upitala šta je dalje
sanjao i šta je bilo nakon toga, pogledao je
preda se i rekao da nije bilo ništa. A, po S Fikretom Bešićem
njegovoj reakciji na to pitanje sigurna sam
da je sanjao da je poginuo. I tako je zbilja brzo doći kući. Kasnije se ispostavilo da je iz sobe u tim zadnjim trenucima kad je
i bilo. Metak ga je pogodio u grudni koš i teško ranjen i da je prebačen u Bihać. Naj- umirao. Umro je u 8:50 sati. Onda su došli
ispod bubrežne pločice u mokraćne kanale, veći problem kod njegova ranjavanja bio je iz komande da jave šta je bilo i da meni i
ali glavno unutrašnje krvarenje mu je pro- taj što nije odmah transportiran u bolnicu. svekrvi daju injekcije za smirenje. Kad su
uzrokovao metak u plućima. U otpusnom Nije bilo odmah prijevoza. Konjskim koli- ga dovezli kući i kad je ukopan, Allaha mi
pismu je navedeno da se u grudima nala- ma prebačen je do Čave, pa tek onda vozi- mog, od čaršafa u koje je bio umotan soba
zi ‘strano tijelo’”, svjedoči supruga Hajra. lom do Bihaća. Kad sam mu tu noć otišla je dva dana mirisala. Svekrva mi nije dala
Taj dan kad je ranjen, Zuhdija Grošić u posjetu, ispričao mi je da ga je metak po- dugo prati te čaršafe. Kaže: ‘Neka ih, mlada,
trebao je doći kući. Saborac Teufik, priča godio s dvadeset metara. I da je uspio ubiti nek stoje kad tako lijepo mirišu.’ Sjećam se
supruga Hajra, donio je Zuhdinu pušku tog neprijateljskog vojnika. Bio je dobro, da mu se kosa sijala k’o da ju je samo oprao.
i porodici rekao da će Zuhdo ubrzo doći, svjestan svega. Samo je ponavljao: ‘Ženo, A imao je prelijepu crnu kosu, bijele zube i
samo da poravna liniju. “Zuhdo je bio kre- bit će dobro ako Bog da.’ I sutra je bio do- bio je malo tamnije puti.”
nuo kući, međutim, zvali su ga da se vrati bro, a onda je dobio zatrovanje krvi, koža Nakon rata, Zuhdijina supruga Hajra
jer su četnici bili uzeli neke zemunice. A mu je naglo počela mijenjati boju. Uklju- svakako je prolazila. Kako kaže, tri godine
on ne bi takvo šta nikako propustio. I on se čili su mu sve moguće antibiotike, ali mu je živjela sa 147 KM penzije. “Bavila sam
vratio i u toj unakrsnoj vatri teško je ranjen. nije bilo pomoći. Prekosutra mu je u po- se poljoprivredom, imala kravu, radila, si-
Nakon što su uspostavili položaje, neko ga sjetu išla moja zaova Haseda. Kad je bila jala bašču i tako se snalazila. A djecom sam
je pogodio iz bujade, neko ko je najvjerovat- kod njega, još je bio živ, ali mu se stanje prezadovoljna. To je s njima sve bilo k’o
nije zaostao od neprijateljskih vojnika. A ja bilo skroz pogoršalo. Haseda mi je pričala od Allaha. Slušale me, učile dobro, fakul-
sam taj dan išla u Bihać, u posjetu ocu koji je da ju je držao za ruku nekoliko minuta pri- tete pozavršavale i, što je najvažnije, udale
bio teško bolestan. Pri povratku kući auto- je smrti dok mu je tlak naglo počeo pada- se a da se o njima nijedna ružna riječ nije
bus se pokvario u Koprivni i ja sam pješice ti, a otkucaji srca bivali sve slabiji. Dok su čula. Duboko vjerujem da bi i Zuhdo da-
došla do kuće. Usput sam srela neke ljude mu otkopčavali aparate, on je još gledao u nas bio ponosan na sve njih i to uvjerenje
koji su mi kazali da su vidjeli Zuhdu i da će Hasedu i pričao s njom. Potom su je izveli mi ulijeva posebnu snagu.” n

STAV 16/7/2020 71