Page 60 - STAV broj 291

DRUŠTVO

Zapisi između ratova (40)

“NE DA BABO

TEOČAKA SVOGA”

Do kraja Agresije na Bosnu i Hercegovinu agresor nije uspio
uzeti niti milimetar teritorije koju su čuvali “Hajrini lavovi”.
Piše: Amir HASANOVIĆ
Čast je bilo poznavati ih, a još veća boriti se rame uz rame
s ovim ljudskim gromadama

utros rano krenuli smo put Teočaka. Tu smo zatekli nekoliko vojnika iz uzak put, a gore na cesti bio je sanitet koji
Već nekoliko dana na dugoj liniji Teočaka. Neko od naših upita ih gdje se je prihvatao ranjenike.
razgraničenja traju agresorski napa- puca. Jedan od njih, koji je sjedio na nekoj Jeka iz puščanih cijevi i detonacije mina
Jdi. Posljednja dva dana upereni su na drvenoj građi složenoj uz kuću, pokazu- odjekivale su okolnom šumom. Uskoro je
ovaj dio slobodne teritorije. Većina nas je jući glavom prema gore, reče: “Tamo smo putićem dotrčao sav zadihan vojnik mašu-
polusanjiva i jedva držimo kapke na oči- krenuli, evo već dva dana kako su navalili ći rukom da krenemo za njim. “Evo, dolje
ma. Izmoreni smo od prethodna dva dana na Bilaliće.” Drugi, koji je užurbano ku- ćemo ući u liniju”, pokazivao je na putić koji
terena na Majevici. Nismo se stigli odmo- pio našu opremu, uz osmijeh doda: “Bu- je vodio između nekoliko starih jendosprat-
riti, a već smo upućeni na nove zadatke. dale, ne znaju da ih tamo čeka samo smrt, nica, “tu je najsigurnije da vas uvedemo.
Ubrzo smo vijugavom cestom ušli u a idu kao na svadbu.” Krećući se uzanim Ovaj dio je zaštićen šumicom. Upamtite,
naseljeno mjesto. Kamion je ubrzao. Ve- putem, još reče: “Misle preko nas ući u Te- ako budete imali ranjene, samo ovuda ih
ćina kuća u Teočaku bila je devastirana, očak. Nikad, ali nikad se to neće desiti.” iznosite, ni slučajno direkt iza leđa tranše-
neke su bile tek naoko popravljene da bi Brzo smo uspinjali kroz omalehno naselje ja jer ste tu na otvorenom.”
se moglo kako-tako u njima živjeti. Iza nas gusto zbijenih kuća. Većina ih je bila de- Bilo je oko deset sati ujutro kad smo
su išla još tri kamiona puna vojnika. Već vastirana, ali narod je još bio tu. “Dogore ušli u liniju na Bilalićima. Ljudi koji su
je odavno svanjivalo pa je poneki stanov- ima sigurno dva kilometra. Idemo na ovu tu bili četiri dana mislili su da smo im mi
nik ovog izranjavanog mjesta bio na cesti stranu sela”, pokaza rukom, “linija je dosta smjena, ali su se, nažalost, brzo razočarali.
i po avlijama. isturena, a jutros su prije vas došli momci Komanda je bila da svi do daljnjeg ostaju
Uskoro su se začule detonacije. Činilo iz Srebrenika.” na svojim pozicijama.
se da odjekuju s jednog mjesta desno od Uskoro je počelo granatiranje. Snažna Mi smo bili na rovu tačno ispred jed-
nas. Kako smo se približavali, bile su sve jeka i tutnjava potresala je prostor pred nama. ne kuće, a tranšeja je vodila iza naših leđa
češće i glasnije. Osim detonacija, čuli su se Nekoliko granata zviždeći preleti preko nas u njen podrum. Jedan mještanin ukratko
i isprekidani pucnji protuavionskih topova. i pade u selo. Malo smo se sklonili ustranu, nam je pričao o događajima koji su počeli
Zaustavili smo se pred jednom jednosprat- a onda ubrzo izašli i nastavili put ka liniji. od prije četiri dana. “Mislim da ovo nisu
nicom. Naređeno nam je da polahko iza- Dočekao nas je jedan od komandanata nasumični napadi, ovo je početak još jedne
đemo iz kamiona i rečeno da ćemo dalje bataljona Brigade “Hajrudin Mešić”. Kratko ofanzive. Vidi se to po intenzitetu napada,
morati pješice jer je već vidno, da je opa- nam je objasnio o čemu se radi i uputio nas a i po broju njihovih vojnika koji napada-
sno kretati se preostalom dionicom ceste. gdje da pođemo. Dolje prema liniji vodio je ju”, reče nam jedan vojnik bacajući grudu

60 1/10/2020 STAV