Page 48 - STAV broj 348

DRUŠTVO

udjelu energije iz OIE u bruto finalnoj po- emitira dodatnu količinu CO od drugog
2
trošnji. Procjene urađene od Sekretarijata zagađivača koji procjenjuje da tokom go-
energetske zajednice ukazuju na procent od dine neće ispustiti onoliko CO koliko mu
2
približno 42 posto udjela OIE u bruto final- je dodijeljeno kvotom. Ako neko ne kupi
noj potrošnji energije. To znači da je Bosna nedostajuće kvote, a nastavi ispuštati CO ,
2
i Hercegovina već sada ispunila svoj cilj. slijedi rigorozna kazna, 100 eura za svaku
Prema Agenciji za statistiku Bosne i emitiranu tonu CO .
2
Hercegovine, samo u 2013. godini ukupan Od ukupnih emisija zabilježenih kroz
obim posječene bruto drvne mase iznosio EU ETS, njih 43 posto je besplatno. Osta-
je 4.024.171 m , a izvađenog uglja 747.023 lih 57 posto predmet su trgovine na berzi.
3
tone. To su alarmantni podaci ako uzmemo Svake godine kvote dozvoljenih, besplat-
u obzir da se ti energenti ne obnavljaju ili, nih emisija smanjivale su se za približno 2
u slučaju drveta, izuzetno sporo obnavljaju. posto. One se i danas dodjeljuju industriji,
Premda je Bosna i Hercegovina preu- ali ne i termoelektranama. Danas termoe-
zela niz međunarodnih obaveza u pogle- lektrane (s izuzetkom Bugarske, Mađarske i
du “zelenih tehnologija” i zaštite čovje- Rumunije, koje zbog slabije ekonomske po-
kove sredine, evidentno je da ćemo i na zicije unutar EU ovu pogodnost još koriste)
ovom polju zaostajati. Loša ekonomska svaku emitiranu tonu CO moraju kupiti
2
situacija i nedostatak finansijskih resursa na berzi. Ovo je i glavni razlog za ubrzano
utjecat će na dalje oslanjanje na jeftinije i gašenje termoelektrana koje zbog CO tak-
2
dostupne resurse, a korištenje velikog di- se ne mogu opstati. Rezultat je da je u toku
jela tih resursa ima negativne reperkusije 2019. godine emisija iz EU termoelektrana
Sunil Kandar na svijet oko nas. i energana smanjenja za 14,9 posto. Iste go-
No, čini se da ćemo, htjeli to ili ne, u dine Njemačka je smanjila proizvodnju u
potencijal solarne energije 33 MW. Trenut- narednih nekoliko godina morati napustiti svojim termoelektranama za 22 posto, što
na proizvodnja električne energije u Bosni “prljavu” energiju dobivenu iz uglja u ter- je uzrokovalo smanjenje emisije CO za 19
2
i Hercegovini iznosi 13.491 GWh. Pritom moelektranama. Naime, Evropska unija već posto. Koliko je skupo baviti se “prljavim”
se 54 posto proizvodnje ostvaruje u termoe- aktivno radi i vrlo je blizu usvajanja novih tehnologijama u Evropskoj uniji, pokazuje
lektranama, a 45 posto u hidroelektranama. pravila koja podrazumijevaju porez na uvoz podatak da je tona CO na berzi već prešla
2
Samo 1 posto proizvodnje odnosi se na pro- energije izvan Evropske unije dobijene iz 50 eura, a sve je manje besplatnih kvota.
izvodnju u mini hidrocentralama i ostalim postrojenja koja emitiraju CO u atmosferu, Dakle, uvođenjem poreza na CO – na
2
2
alternativnim izvorima energije. Dakle, u što će drastično poskupiti cijenu struje i na- uvoz energije i proizvoda dobivenih tehno-
proizvodnji primarne energije dominiraju prosto neće biti isplativo proizvoditi struju logijom koja šteti okolišu – struja iz bosan-
hidroelektrane i termoelektrane. Ako se u ako, recimo, za svaku tonu emitiranog CO skohercegovačkih termoelektrana u startu
2
obzir uzme primarno i sekundarno korište- morate platiti “carinu” od pedeset eura. Isto će biti skuplja na evropskom tržištu i time
nje energenata, onda Bosna i Hercegovina, će važiti i za sve druge industrije koje su ve- manje konkurentna, a evropske kompanije
prema raspoloživim podacima, dominantno liki zagađivači, poput željezara, cementara i neće prebacivati svoje prljave tehnologije na
koristi najveće zagađivače – fosilna goriva. drugih energetski intenzivnih djelatnosti. Balkan jer ih tu prate “evropski nameti”.
Korištenje fosilnih goriva – uglja posebno Evropska unija ovim nastoji spriječiti vla- Evropa se ozbiljno drži Pariškog spo-
– usko je vezano za dugogodišnju tradiciju stite kompanije da “prljavu” proizvodnju razuma, koji ima za cilj nula emisije CO
2
eksploatacije ovog značajnog energenta u sele u dijelove Evrope koji nisu pokriveni do 2050. godine. Bosna i Hercegovina neće
Bosni i Hercegovini, čije se rezerve procje- strogim pravilima Evropske unije u pogle- moći biti izuzetak. Termoelektrane na fo-
njuju na 5.464 miliona tona”, piše Samira du emisije CO . silna goriva, koksare, cementare, željezare...
2
Gabeljić s Univerziteta Rennes u radu Ob- ili će uložiti ozbiljan novac da proizvodnju
novljivi izvori energije u Bosni i Hercegovini: KAKO JE EVROPSKA UNIJA NATJERALA prilagode ekološkim zahtjevima, odnosno
Pitanje (ne)održivosti. INDUSTRIJU DA “OZELENI”? da pronađu čistu energiju za svoj rad, ili će
Zacrtani cilj Bosne i Hercegovine u bru- Uvela je berzansku trgovinu emisijama staviti ključ u bravu. U svakom slučaju, ci-
to finalnoj potrošnji energije iz OIE u 2020. CO . Sistem funkcionira tako što se svakom jena energije će rasti. Već od Nove godine.
2
godini od 40 posto, piše Gabeljić, donesen zagađivaču, a ima ih više od 15.000 regi- I još će da raste.
je na osnovu bazne 2009. godine, kada je u striranih, dodijeli godišnja kvota, odnosno Ali ako naše kompanije nastave gurati
energetskom miksu bruto finalne potrošnje određeni broj tona CO koji besplatno može glavu u pijesak i ne počnu već jučer tražiti
2
energije u Bosni i Hercegovini obnovljiva ispustiti u atmosferu. Ako mu je to malo, alternativu fosilnim gorivima, a to se prije
energija zauzimala 34 posto. Nažalost, Bo- ako njegova proizvodnja zahtijeva veću svega odnosi na elektroprivrede, doći ćemo
sna i Hercegovina nema precizne podatke o emisiju CO , mora na berzi kupiti pravo da u situaciju da se počne urušavati elektroe-
2
nergetski sistem. Ekonomske posljedice,
Jedina nada za spas planete ili, bolje rečeno, da barem nešto ako se ne djeluje na vrijeme, mogle bi biti
sačuvamo za buduće generacije jeste dekarbonizacija. Emisija katastrofalne. Ako se ne djeluje odmah,
mogli bismo se dovesti u neugodnu situa-
CO mora se svesti na nulu, a to podrazumijeva zatvaranje ciju da biramo samo ekonomski slom zbog
2
rudnika uglja, termoelektrana, cementara i svih drugih fabrika gašenja desetak privrednih subjekata koji
zapošljavaju više od 10.000 radnika ili po-
koje troše ugalj i fosilna goriva, ili troše energiju dobijenu iz stepeno umiranje od trovanja i kupovinu
uglja i fosilnih goriva, te zamjenu vozila koja koriste fosilna malo vremena do ekonomskog sloma koji je
svejedno neminovan. Grob je gotovo isko-
goriva vozilima koja koriste “zelenu energiju” za pogon. pan, rekao bi Guterres. n

48 5/11/2021 STAV