Page 60 - STAV broj 253

DRUŠTVO

Zapisi između ratova (11)

KAVAZOVIĆ I “HODŽE” NA

GRADAČAČKOM RATIŠTU

Nije ni završio, a s gornje linije prolomi se “Tekbir”, pa onda još jedan – jači. Momak do
mene okrenu se pognuto i uzviknu: “Evo efendije Kavazovića, evo naših!” Za Kavazovićem

se u tranšeju spuštalo tridesetak vojnika. Bili su blatnjavi od glave do pete, neki od njih u
rudarskim čizmama. Ponovo uz grmljavinu cijevi odjeknu “Tekbir”, a onda “Allahu ekber”.
Prolazeći između vojnika, Kavazović je vikao: “Ne dajte im ni metra, ni pedlja dušmanima!

Držite se! Danas ovdje neće proći, ovdje ih čeka samo smrt, smrt i ništa drugo”

Piše: Amir HASANOVIĆ obavljali su i momci iza nas s minobaca- U tom momentu začu se neka huka
čima od 60 mm. Slali su granate direk- iz daljine. Isprva sam tražio po nebu ra-
tno među četnike. U toj silnoj pucnjavi ketu sličnu onoj od jučer, ali nisam ništa
aj 6. oktobar 1992. godine bio je meni kao osamnaestogodišnjaku nije bilo mogao vidjeti. Huka je bila sve jača, a za
četvrti dan otkako smo se nalazili na jasno kakvi su to mozgovi i ljudi da idu koju sekundu pretvorila se u grmljavinu.
gradačačkom ratištu. S “Industrijske tako. Srljaju u smrt, nit gledaju u svoje Iznad nas su u brišućem letu proletjela tri
Tzone” prebacili su nas na “Vidu 1” poginule, nit u ranjene. Cilj im je samo aviona. Propratismo ih pogledom, a Sejo
zbog snažnijeg djelovanja agresora na ovaj dio da nam dođu što bliže. usput pljunu za njima.
linije. Meni je od početka rata to bio četvrti Top “Bofors” tukao je bjesomučno Napraviše krug i zađoše za brdo van
put da sam došao na ovaj dio ratišta. Cije- preko naših glava. U jednom momentu našeg vidokruga, a onda se začu strašna
li dan trajali su neprestani četnički napadi. pogađa tenk u gusjenicu, samo sekundu eksplozija, pa druga, treća – povezane. Avi-
Iako su ostali dijelovi linije – na Požarikama poslije prebacuje vatru na pragu koja nam oni se ubrzo vratiše, na liniji se samo čuo
i Krečanama – pokušavali svojim napadima se bila približila. Tri ili četiri pogotka iz pokoji pucanj i štektanje mitraljeza. Nije
privući jedan dio agresorskih snaga, mi ni- “Boforsa” i praga je bila u plamenu. prošlo ni petnaest minuta, kroz tranšeju
smo primjećivali nikakvo olakšanje. Vidjeli smo dosta četnika u snijegu, dođe Eso: “Amire, hajmo i daj još dvo-
Taj dan u 15 sati krenuo je jači kombi- neki su bili nepomični, drugi su ležeći po- jicu; idemo po municiju.” Brzo izađemo
nirani pješadijsko-oklopno-mehanizirani dizali ruku ili pokušavali puzati unatrag. preko livade u čijem je podnožju na ce-
napad na našu liniju odbrane. Jasno smo Bilo je očito da smo za njih tvrd orah. sti stajao kamion. “Brže, brže”, vikao je
mogli vidjeti kolonu vojnika i tenkova te Tenk je u povlačenju ispaljivao granate. šofer, “vidite ovih ‘Jastrebova’, uzletali
drugih oklopnih vozila kako dolaze putem Treća pogađa tranšeju desetak metara od se”, govorio je gledajući u nebo, dok mu
ispod naselja koje se nalazilo pred nama. nas. U oblaku dima i gelera vidjelo se da je cigareta visila nekako kao zalijepljena
Prethodnica su im bili četiri tenka i dvije je pogodak bio direktan. na donjoj usni. Uđosmo u kabinu, a Ja-
prage s kojih su preko zvučnika puštali Nismo napuštali svoje pozicije, ali kub i Omer pod ceradu.
četničke pjesme. Jedna od praga bestijal- smo svako malo gledali šta se dešava po-
no i besciljno pucala je po našoj liniji iza kraj nas. Tada je dotrčao Miralem i sav NAPAD KASETNIM BOMBAMA
njihovih rovova. Tenkovi su prilazili sve zadihan rekao: “Pogidoše momci.” Sejo Eso je bio u drugom bataljonu, ali je
bliže, a za njima pogureni išli su vojnici. ga upita ko je poginuo. “Safet i Nihad, poznavao većinu ljudi iz naših jedinica.
Na našoj liniji muk, niko nije ispalji- brate”, sliježući ramenima sav prljav u Malo rukom strese kišu s glave okreću-
vao ni metka. Više nas niko nije morao ni blatu, odgovori mu Miralem. ći se prema meni i upita me: “Jesi li čuo
upozoravati, znali smo da je municije sve U čovjeka se odmah uvuče neka tje- šta je bilo?”
manje. Kiša koja je od jutra padala raz- skoba, počneš razmišljati. Oba oženjeni, Buljio sam u njega, nisam bio siguran
blatila je teren, u tranšejama smo čupali djecu imaju, o milion stvari razmišljaš i, da znam o čemu me pita. “Šta”, rekoh,
kroz bare i blato. Slabo je ko imao suhe ma koliko htio zaustaviti mozak, ne ide to “da nije da su poginuli Safet i Nihad?!”
noge, pod nama je bilo desetak centime- nikako. Ali, evo, javljaju nam da će nam “Ma ne to, ba, znam to, sad su mi rekli.
tara muljave vode. brzo stići pojačanje. Avijacija brate, avijacija. Pogodili ka-
“Došlo je dosta momaka iz Srebreni- setnim bombama i raketama i ‘banju’
UZALUD VAM TRUD, PUCAČI ka, Lukavca, Gračanice”, zadihan priča i školu dolje. Ovi što su trebali doći u
A onda je sasulo po četnicima s kom- Miralem. Gledao sam prema posljednjim ispomoć gore vama bili su u ‘banji’ i
pletne naše linije. Na Vidi je ključalo kao četnicima koji su se povlačili, vukli su se školi stacionirani. Taman bili spremni
u loncu. Osim naših pušaka, dobar posao kao prebijene mačke, kako kaže narod. krenuti gore i avijacija ‘bummm’. Ima

60 9/1/2020 STAV