Page 61 - STAV broj 253

poginulih, dosta poranjavanih. Ostalo Vida, pogodili su kasetnim bombama li- Nije ni završio, a s gornje linije prolo-
porazbijano od detonacije, nema ništa niju na Vidi.” mi se “Tekbir”, pa onda još jedan – jači.
od njih.” Momak do mene okrenu se pognuto i
Dok je pričao, gledao sam naprijed, u KAD ZAGRME “HODŽE” uzviknu: “Evo efendije Kavazovića, evo
kamionu je bilo vruće, lijepo. Najradije Ja sam bio sleđen, pogodili su našu naših!” Za Kavazovićem se u tranšeju
bih zaspao, a kad ustanem, da ovo bude liniju. “Hajte, momci, tovarite muni- spuštalo tridesetak vojnika. Bili su blat-
samo ružan san. Ali ništa od toga, ovo ciju. Evo i mojih ‘Hodža’, požurite.” njavi od glave do pete, neki od njih u ru-
smo mi, naša stvarnost i valja nam dalje. Brzo s njima natovarismo municiju i darskim čizmama. Ponovo uz grmljavinu
“Jah, zaboravih ti reć’, onaj mali što krenusmo. Išli su ispred nas u “Tami- cijevi odjeknu “Tekbir”, a onda “Allahu
je išao s tobom u školu, on je poginuo.” ću” s plavom ceradom. Zastadoše kod ekber”. Prolazeći između vojnika, Kava-
Pogledam ga: “Koji mali?” jedne kuće i uzeše nekoliko zolja. Neda- zović je vikao: “Ne dajte im ni metra, ni
“Ma onaj Fadil, vako mršav dječko.” leko odatle smo se razdvojili jer su oni pedlja dušmanima! Držite se! Danas ov-
Znao sam o kome priča, ali sam se, ne krenuli da doture municiju i “zolje” na dje neće proći, ovdje ih čeka samo smrt,
znam zašto, pravio mutav. Fadil je išao sa prednji dio linije. smrt i ništa drugo.”
mnom u školu iako je bio stariji godinu, Izašli smo iz vozila, uzeli dva san- Onda je nastala takva pucnjava kao da
jer smo imali mješovita odjeljenja. duka i još nekih stvari i stavili na nosi- je umjesto pridošlih tridesetak pucalo njih
“I još neki su poginuli, znaš ih ti”, na- la. Gore je na liniji ključalo, detonacije tri hiljade. Momak iz “Hodža” udari me
stavio je on. A ja sam gledao pred sebe, i pucnjava odjekivali su na sve strane. po ramenu nasmijan i poviknu: “Allahu
ništa više nisam ni slušao niti čuo od ono- Prema nama je trčalo nekoliko naših ekberu kebira, vel hamdu lillahi kesira
ga što je pričao. vojnika da pomognu u nošenju. “Dajte, ve subhanallahi bukreten ve esila.” Tren
Ubrzo se zaustavismo pred jednom ljudi, požurite, nestaje municije, stisnu- poslije, doletjela je granata direktno u
kućom. Ispred je stajao ogrnut vojnom li su nas”, trčeći reče jedan. Ušli smo u grudobran. Osjetio sam da me nešto od-
bluzom stariji čovjek potpuno bijele kose liniju gotovo puzeći, meci su fijukali na bacilo i udarilo po licu. Shvatih potom da
i brade. Izađosmo iz kamiona. Gledao nas sve strane. Četnici su bili veoma blizu, me neko šamara, pitali su jesam li dobro.
je onako blatnjave i pokisle. “Jeste li to s a dva tenka pod obližnjom šumicom “Dobro sam, ali ne vidim na oči nikako”,
Vide gore, Allah vas sačuvao”, oči su mu tukli su uporno po našoj liniji. rekoh. Umivali su me vodom iz tranšeje.
bile uprte u mene. “Jesmo”, kratko mu A onda su oni krenuli na sve ili ništa. Bilo je to zapravo blato koje mi je napuni-
odgovorih. “Držite se, sokolovi, aferim. Zasuli su nas granatama iz svih kalibara, lo oči. “Ostani tu, ima nas dovoljno, sjedi
Nego, jeste svi gore tako mladi?” “A ni- nakon čega je krenula njihova pješadija s dolje”, govorili su mi.
smo”, rekoh “ima i starijih.” “Neka, neka, pojačanjem. Mislio sam da je to kraj, da Naslonio sam se na balvan i škiljeći
ne dajte dušmanima pedlja.” je to taj posljednji dan. Bili smo brojčano na jedno oko gledao. Odbijali su četnike,
Govorio je polahko prilazeći. Pružio je izuzetno nadjačani. Iz mog puškomitra- a zatim je neko uzviknuo: “Bježe, banda
ruku uz selam: “Ja sam Adem, Adem-efen- ljeza se pušilo, cijev je bila gotovo usijana bježi!” Ja sam nekako uspijevao gledati na
dija Hadžić. Evo, i naši su spremni, pa će od ispucanih metaka. A onda dotrčavaju jedno oko, ali dovoljno dobro sam vidio da
s vama gore.” dva momka, zadihani. Dok pucaju preko se taj dan na tom mjestu nije branila samo
Dok je govorio tihim glasom, odjed- grudobrana, ovaj mlađi se okrenu i reče: Bosna, tu se branio islam, branio se umet.
nom se začu huka. Ovaj put od Derven- “Aferim, sokolovi, držite se, aferim. Evo Taj dan Allahovo uže razvučeno ispred
te. A onda tutnjava i detonacije. Gledao naših iz ‘Hodža’ za koju sekundu, sad nas, uže koje smo se svi čvrsto držali, nije
sam u nebo da vidim gdje su avioni. Iz ćemo ih isprašit uz Allahovu pomoć, i to moglo biti prekinuto. Nije na zemlji bilo
susjedne kuće izleti momak: “Efendija, da zapamte.” te sile koja ga je mogla prekinuti. n

STAV 9/1/2020 61