Page 37 - STAV broj 390
P. 37
bio pred njim, ali, uz jaku volju i mnogo
truda, sve se može, a to je, na koncu, Fi-
kret i dokazao. Odlučio je da sam napravi
male tegove od betona, a velike je tegove
pravio od točkova s vagona koje je stav-
ljao na šipku. Kasnije je u nekom časo-
pisu vidio kako se pravi klupa, te je i nju
napravio i krenuo s treningom.
Malo ljudi zna da se i Fikretova supru-
ga Suada bavila i još uvijek bavi bodybu-
ildingom. To je uvijek, priča nam, bilo za
njenu dušu, rekreativno, ali njena ljubav
prema tom sportu je velika. Suada je, inače,
državni sudija ovoga sporta. “U osnovnoj
školi sam se bavila atletikom, a u sred-
njoj školi gimnastikom. Uvijek sam bila
aktivna u sportu, to je bilo nešto što sam
voljela. Nijedno takmičenje bodybuildinga
u Bosni i Hercegovini dosad nije održa-
no bez mene”, priča nam Suada Hodžić.
Priča nam da su se Fikret i ona upo-
znali slučajno, zahvaljujući pečenom ke-
stenju. Priča i kako je Fikret bio divna
osoba, neko koga majka samo jedanput
rađa. “On nije znao biti ljut, nije znao
povisiti ton i nije znao da mrzi. Nikad
nikome nije rekao ni ‘neću’, ni ‘ne mogu’,
ni ‘ne dam’. Ako nije mogao pomoći, sklo-
nio bi se. Bio je jako blage naravi”, kaže
nam Suada.
Fikretova narav jeste bila blaga, ali
njegova odlučnost i stav bili su čelični.
Odricanja na koja je on bio spreman, zarad
sporta kojim se bavio, bila su ogromna.
Bio je veoma disciplinovan i uporan, ni-
kada nije propuštao treninge ili kršio plan
svoje ishrane. Nije imao trenera, čitao je,
izučavao, te samom sebi pravio planove
ishrane i treninga.
“Fikret je imao posebnu ishranu, pogo-
tovo kada se spremao za takmičenje. Nje-
gova hrana se odvojeno spremala i bila je
na jednom velikom tanjiru, sada to zovu
pizza tanjir. Mi smo tada imali radnike,
pa smo tim radnicima spremali normalnu, SMRT SINA
uobičajenu hranu; krompirušu, kvrgušu, Suada je bila Fikretova najveća podrš-
kolače i tako dalje. Mi sjednemo da jede- ka, bez sumnje. On bi stalno govorio kako
mo, on mora ono svoje, i to pod nadzo- je sve postigao zahvaljujući njoj, te da svoj
rom, morala sam ga paziti. Gladan on, a uspjeh pripisuje svojoj supruzi. Njih dvoje
i onoliko koliko nije gladan, oči jesu, že- je sport vezivao, dodatno zbližavao. Sve
ljan bio. I tako sam jedne prilike iznijela što su radili, radili su skupa. Upravo je
kolač s jabukama radnicima. Ustala sam u tome bio ključ njihove ljubavi i Fikre-
da dohvatim kašiku, kad sam se okrenu- tovih pobjeda. “Sve smo radili zajedno.
la – imala sam šta i vidjeti. Puna su mu Djecu spremimo u školu, a dok djeca nisu
usta bila, ukrao je kolač i strpao u usta i pošla, mi smo već okopali baštu i istrčali
samo drmao glavom da on to nije uradio. krug od tri kilometra. To nam je bila ru-
Meni se već smračilo pred očima, uzela tina. Ali mi smo bili spremni na sve, na- prijaviti u lahkoj kategoriji. Bio je spre-
sam kašiku i bacila. Djeca i ja gladujemo vikli smo. Nekada smo htjeli i odustati. man na sve, pa čak do te mjere da gubi pet
kada nema radnika da bi on mogao jesti Dođemo do takmičenja, imamo sredstva kilograma sedmično. Trenirao je u zim-
i on meni ukrade kolač. Kad je vidio da da se pripremimo, ali nemamo novca za skom periodu svaki dan dva do tri sata, a
sam ljuta, ustao je i pljunuo u kantu ono odlazak”, priča Suada. u ljetnom periodu čak i do pet sati. Zbog
što je imao u ustima, nije htio progutati. Jedne prilike, pripremajući se za Svjet- toga je naslov jedne novinske priče o nje-
Jer da jeste, propalo bi mu pet dana dije- sko prvenstvo u Kairu, Fikret nije apso- mu glasio: Fikretovih hiljadu tona dnevno.
te zbog tog jednog kolača”, kroz smijeh lutno ništa jeo nekoliko dana. Morao je Suada i Fikret imali su sina Đemala,
se prisjeća Suada. izgubiti dosta kilograma da bi se mogao koji je krenuo očevim stopama. Suada je
STAV 26/8/2022 37
