Page 10 - Stradanje i humanizam
P. 10
Принципови пуцњи, повод за рат, рат и судбина Ваљева Принципови пуцњи су сасвим поуздано означили и почетак крвавог лова и прогона Срба који
су дуго припремани и у више наврата привремено одлагани. Вишегодишња мржња према
Србима, која је највише подстицана преко листова „Хрватска из Загреба као и „Хрватског “
дневника у Сарајеву који је био у власништву Сарајевске надбискупије, попримила је “
Када је Гаврило Принцип на Видовдан 1914. године извршио атентат на Франца стравичне облике. По атентату почели су отворени прогони Срба и њихово физичко
Фердинанда, ни он нити ико од његових другова из Младе Босне није слутио да ће ти хици на уништавање, вешања, стрељања и затварања у логоре. Ти логори за цивилно становништво
неки начин определити судбину Ваљева и његове болнице у предстојећем рату. Велике силе су оснивани су широм Аустроугарске. Позиви да се једном за свагда заврши са Србима да се „стуку
2
ужурбано обављале последње припреме за рат, интереси су већ били повезали савезе између змије у главу“ и наравно да се ћирилица укине заувек постали су уобичајена свакодневница.
држава и само се чекао погодан моменат. У таквом распореду снага почетак рата је зависио од Први велики прогони Срба у Босни и Херцеговини, као и у Срему и Банату, отпочели су одмах
најспремније за рат – Немачке. Бројни подаци указују да се знало за припреме атентатора али да после Видовдана. У сваком већем месту постојао је стални или прихватни логор у којима су били
1
ништа није предузето како би се атентат спречио. Рат је био неизбежан, а да су Принцип и изложени насиљу, болестима, изгладњивању и хладноћи. Познати аустријски професор права и
његови другови били спречени у својој намери, разлог за рат би се убрзо нашао у некој другој државник Јозеф Редлих је записао 22. новембра 1914. године у свом дневнику да је само „у
прилици. Срему побијено 10.000 Срба, колико је убијено у Босни и Херцеговини нико не зна“. Срби су у
Оно што повезује овај чин са каснијом улогом Ваљева, налази се у разлозима за атентат. Срби бројним логорима мучени до смрти. Често су убијани због имања које су имали. Убицама је било
у Босни и Херцеговини, као и уосталом сви Срби у Аустроугарској монархији страховали су од довољно да кажу да су покушали да беже па да оправдају злочин мада их најчешће нико није ни
решавања словенског, а нарочито српског националног питања у овој земљи. Између осталих питао нити су икоме одговарали.
националних проблема којима је монархија била препуна, ово је било најтеже. После очекиване Највеће насиље на Србима изван Србије, а избијањем рата делом и у Србији, чинили су
смрти Фрање Јосифа, знало се да ће се поново преуређивати организација државе и да ће Хрвати такозвани Шуцкор одреди (Schutzcorps) који су били полувојне формације састављене од
у новоствореној јединици, која би обухватала и Босну и Херцеговину, водити главну реч. Срби хрватских и муслиманских добровољаца. Постојале су од 1908. године, али су прве велике
су се, сећајући се бројних вишегодишњих погрома над својим сународницима у Загребу и злочине почели да чине после атентата у Сарајеву. Само у селу Богојевићи код Требиња убили су
осталим градовима Хрватске, оправдано бојали таквог решења. Каснији страшни злочини над 83 деце и обесили 85 одраслих Срба. Убиства и прогони били су тако велики да је, на тражење
њима за време Првог и Другог светског рата, оснивање првих логора у Европи за цивилно аустроугарске владе, цар Фрањо Јосиф у новембру 1914. са доста закашњења тражио од војних
становништво и време када су у бројне јаме бацане целе породице и српско становништво власти да се прекине свако даље неосновано хапшење припадника српског народа али се то,
читавих насеља, показали су да су страхови Младобосанаца били оправдани. Бројни логори на нажалост, није догодило. 3
челу са Јасеновцем су потврдили непрекидност злочиначких намера према Србима и у каснијем Због таквог прогона у Србију је почело да пребегава српско и њему склоно становништво.
периоду. Аустроугарске власти су се дужи низ година спремале да сломе младу српску државу Веома често се радило о појединцима или читавим породицама које су бекством хтели да спасу
према којој су се окретале главе свих Срба у монархији. У више наврата је војни врх тражио животе или да избегну интернацију, која се најчешће завршавала смрћу. Бројни су извештаји
вођење превентивног рата против Србије, коју је спасавала само поуздана подршка Русије и који говоре о избеглима који су углавном без игде ичега пребегли преко Дрине и Саве и путевима
неспремност Немачке за већи рат. од Љубовије, Лознице и Шапца или пругом од Обреновца пешице ка Ваљеву. Локалне власти су
4
Брижљиво скривани војни планови нису предвиђали, како су српске војне власти очекивале, покушавале да их збрину колико год је то могуће, организовале деобу хране, одела, обуће и
да ће напад главних аустроугарских снага доћи преко Дунава и Саве. То је уосталом био и покушавале да их усмере ка унутрашњости земље. Војне власти су ослобађале избегле од
најповољнији правац напада. Бојећи се устанка српског и делом муслиманског становништва у привременог одузимања њихових запрега за потребе војске као и од мобилизације. Тај огроман
Босни и Херцеговини, аустроугарским плановима се предвиђало да се напад главним, највећим број избеглих у Ваљево није могао бити тачно утврђен због избијања рата. Зна се да је у околини
снагама изврши управо преко Дрине и делом преко Саве. Тако се и Ваљево нашло на правцу Ужица било пријављено око 27.000 али је тај број, ако се узме у обзир величина територије са
кретања главних аустроугарских снага и сасвим неочекивано за српске власти, постало центар које су долазили према Ужицу, у односу на простор према Ваљеву, у овом другом случају био
ратних збивања. вишеструко бројнији. Министарство финансија Краљевине Србије је фебруара 1915. године о
10 11
