Page 13 - Stradanje i humanizam

том проблему обавештавало Николу Пашића: „Имали смо пребеглица из Босне и Срема на 200 ратним искуством српска војска и друга, неоспорна родољубивост народа. У националном
5
хиљада људи са стоком“. Аустроугарске војне власти су затекле велики број тих избеглица у узлету, можда и највећем који је српски народ имао, у времену када је одушевљена омладина у
Србији по њеној окупацији и у дописима из 1916. године тражили су упутства о поступању градовима и скоро у сваком селу оснивала читаонице и разна просветна и културна удружења,
према њима. Када је дошло до преласка аустроугарске војске преко Дрине и Саве и до тешко је било пронаћи становника који није био спреман да се жртвује за ослобођење још
безобзирног убијања цивила и пљачке њихове имовине, покренуо се огромни талас избеглица, неслободних сународника. Било је то време када је српски народ давао или почео да даје велики
како домаћег тако и пребеглог становништва у Србију а које је нашло негде раније привремени допринос светској култури и науци преко имена Николе Тесле, Михаила Пупина, Јована
смештај. Сви њихови путеви водили су ка Ваљеву у којем се број људи вишеструко повећавао, од Цвијића, Иве Андрића, Милутина Миланковића, Николаја Велимировића…
прихваћених рањеника по болницама, војске која се кретала ка фронту, до цивила... у граду и око Аустроугарска команда је основала балканску војску у којој су били Пета и Шеста а у време
њега увек је било више десетина хиљада људи. У каснијим месецима, непосредно пре и после Церске битке и Друга армија, под командом Оскара Поћорека. Имајући под командом скоро
Колубарске битке, тај број је био много већи, у више наврата и преко сто хиљада људи. Немајући половину целокупне аустроугарске војске а притом и њене најквалитетније, елитне јединице,
више места за смештај у граду и по кућама по селима, избегли су изградили насеља од колиба око сматрано је да ће се са лакоћом заузети Ваљево до рођендана Фрање Јосифа 18. августа 1914.
града. Највећи број није желео да иде у унутрашњост надајући се престанку рата и повратку на године. Рачунало се на то што су главне српске снаге биле распоређене према Дунаву и Сави и да
огњишта. Општинске власти су улагале натчовечанске напоре да за све обезбеде бар хлеб. неће бити већег организованог отпора. Падом Ваљева и продором ка Крагујевцу и Нишу,
Пекаре и све службе у граду су скоро непрекидно радиле. Долазак Врховне команде са пратећим сматрало се да ће доћи до капитулације Србије и до краја рата на Балкану.
службама, која је била смештена у данашњој згради Основног суда, и касније регента Ваљево није било планирано да постане велики болнички центар а ни место где ће се
Александра 15. августа 1914. године додатно је променио већ исувише драматичан живот града. сместити Врховна команда српске војске јер се сматрало да ће се на правцу према Дрини и Сави
Рат за Србију није могао да почне у горем тренутку. Исцрпљена Балканским ратовима са водити само мање борбе. Велики ратни сукоби и насиље непријатељских војника, који су са
великим бројем настрадалих војника, са упропашћеном војном опремом и санитетом, највећом снагом напали управо из тог правца, довели су до вишемесечне националне трагедије
6
финансијски је била сасвим осиромашена. За разлику од ње, Аустроугарска монархија је са око која је центар имала у овом граду. Скоро свакодневно су десетине хиљада избеглих и рањених
50 милиона становника а подстицана од Немачке која је хтела да обезбеди „Пут ка истоку“, ушла српских и аустроугарских војника и заробљеника, носили свако своју личну драму, и били
у рат са Србијом доста самоуверено. У позиву за рат, цар Фрањо Јосиф, објашњавајући истовремено и жртве страдања.
предисторију ратног сукоба, навео је да се Аустроугарска приликом проглашења анексије Босне Град је већ имао доста искуства што се тиче организације и лечења рањеника јер су за време
и Херцеговине „послужила лепим правом јачег“. Са истим „правом“ је кренула у рат против Балканских ратова у Ваљеву збрињавани рањеници који су до његових болница са Косова и из
Србије како би за сва времена отклонила стварну опасност од цепања државе. Како ћемо касније Македоније превожени возовима. И пре ових ратова, у Ваљеву су постојале две болнице:
видети није се ишло само ка томе да се Србија војнички победи већ и да се потпуним разарањем Окружна болница за грађанство и стална Дринска војна болница за војна лица. Војна болница се
њене привреде и физичким уништењем или бар демографским смањењем заувек та опасност и налазила у Поп Лукиној улици где се у савремено доба налази управа шумског газдинства
отклони. При свему томе треба узети у обзир да су аустроугарске власти имале планове о „Борања“ и ваљевска „Ерозија“ и у свом саставу је имала више помоћних објеката у
припајању Подриња и Мачве Аустроугарској, па су етнички чистиле те крајеве од Срба. У припадајућем дворишту. Ваљевска окружна болница се налазила у истој улици, у данашњој
ратном дневнику једног чешког војника наводи се да је војном заповеднику виша команда згради Међуопштинског историјског архива и делу зграда који припада војној амбуланти. У
одобрила, 19. августа 1914. године, да стреља 80 стараца, мушкараца и највише „веома младих плановима које је правило Санитетско одељење почетком 1914. године, у Ваљеву се, у случају
7
дечака“. Бивајући ослобођени сваке казне а потом и подстицани да убијају недужно цивилно рата, могло сместити 2210 болничких кревета, с тим да се за потребе болница искористе остале
становништво, аустроугарски војници су добили заслужен назив „војска убица“. зграде јавних установа. Почетак рата је довео до измене ових планова. Прво због тога што се
8
Ма колико да су влада, привреда, санитет па и сама војска били неприпремљени за рат, рачунало са далеко мањим бројем рањеника, јер се није очекивао главни напад преко Дрине и
највише због великих губитака у Балканским ратовима и повећаним финансијским издацима друго, што је морало да се одустане од неких планова за оснивање резервних болница. Тако је на
због уређивања новоослобођених крајева, Србија је била у двема стварима у великој предности пример зграда Основног суда, а раније Окружног начелства, првобитно планирана за болницу,
на које није рачунала аустроугарска команда. Једна од њих је била увежбана и са изванредним претворена у седиште Врховне команде која се преселила у Ваљево. Тиме је планирани

12 13