Page 17 - Stradanje i humanizam

болницу да раде па о многима не постоји никаква евиденција. Тек накнадно из мемоара и у Дринској војној болници где је радио др Јордан Стајић, који је био један од првих школованих
14
сазнајемо о некима од њих, као о храброј болничарки Дарији Коробкиној из Петрограда која је српских хирурга, и др Љубиша Вуловић. Управник те болнице је био др Павле Војтех а касније
стигла још у августу 1914. године или о доктору Барбарошкину који је радио у болници у др Љуба Стојановић. Пожртвована и преко својих могућности била је млада лекарка, Ваљевка,
Алексинцу. Имена бројних добровољаца који су дошли у Ваљево и даље су нам непозната. Драгиња Бабић, која је због залагања и стручности, одликована у Балканским ратовима. Као већ
Још од првих дана рата највећи терет у стручном и организационом облику је пао на искусан ратни лекар, јер је већ била управник резервне војне болнице у Ваљеву у претходним
Окружну болницу и њене лекаре, Селимира Ђорђевића и Аријуса ван Тинховена. Они су ратовима, знала је много о ратним повредама и начинима збрињавања. Рат је Драгињу Бабић
непрекидно прегледали рањенике у пријемном, тријажном центру, указивали неопходну помоћ, затекао на месту општинског лекара па се свакодневно налазила при Окружној болници где је
а затим су их распоређивали по осталим болницама. Доктор Тинховен је издвајао најтеже неуморно лечила суграђане, придошле, болесне и рањене. Њена брига за суграђане и болесне
рањенике како би их лично оперисао. Нажалост, на хируршком одељењу у болници било је само није се заустављала само на пружању медицинске помоћи, бринула је и све њихове бриге.
17
60 болничких места, и тај број стално се повећавао због великог прилива тешких рањеника. Забележено је да је за време епидемије тифуса, вративши се у свој град на сопствени захтев, не
Једне ноћи стигло је чак 800 рањених. У хируршком одељењу су радили тада само др Тинховен, само лечила пацијенте већ и хранила, доносила огрев и ложила ватру.
сестра Де Хроте, три Српкиње и два српска студента, од којих је један био студент медицине. 15 Огроман пријем рањеника није оставио равнодушним грађане Ваљева нарочито ако се узме у
Крајем августа 1914. стигао је из Холандије остали део искусне медицинске екипе др Тинховена, обзир њихово патриотско расположење. Самоиницијативно су основали Одбор за дочек и помоћ
две сестре и два болничара. Доктор Селимир Ђорђевић је био лекар у не само својој болници већ рањеницима на чијем челу је био Милан Матић са члановима ужег Одбора Ристом Топаловићем,
и у свим другим, био је управник Окружне болнице, али и свих резервних болница у граду. У Костом Марковићем, Милутином Дојчиновићем, Миланом Зарићем и Димитријем Милићем.
сваком тренутку је знао како да распореди лекаре, сестре, потребну опрему, лекове, храну… Захваљујући иницијативи овог Одбора, који је окупио велики број грађана, организовано је
Ваљевска окружна болница је била центар свих догађања. Ако би неко рекао да иде у снабдевање рањеника и болесних. И дању и ноћу су дежурали на раскрсницама, обилазили
болницу, знало се која је то болница иако их је у граду било још седам. Лекари ове болнице су болнице испраћали санитетске возове за евакуацију и нудили рањенима и болеснима све што су
примали рањене и болесне у тријажном центру, указивали им прву помоћ и распоређивали даље имали. Грађани су доносили Одбору а они су даље делили чај, бурек, печење, шећер, хлеб,
по болницама. Ту су стизали захтеви и молбе и одавде су давани распореди лекарима, особљу, сланину, воће, тегле слатког од шљива, дуван, ракију, коњак... Организовано је и прикупљање
Одбору за дочек и помоћ рањеницима. Та болница је била и остала једино место за мештане и новчаних прилога којима су помагане и бројне избегле породице. У Одбор су приступиле сасвим
придошле где су могли да очекују лекарску помоћ, једина која није била посвећена само анонимне ћерке и жене најугледнијих грађана. Од неких су сачувана само имена: Радојка,
војницима. Имала је најбољу опрему па чак и рендгенски апарат који је допремљен одмах из Љубица, Надежда, Војка, Јела, Мара, Коса Кораћ, З. Зарић, Д. Ђуранић, госпођица Перка
16
Ниша јер је био потребан за проналажење заосталих делова муниције по телу. Доктор Селимир Араповић, ћерке господина Бирчанина, В. Поповића, Саве Николића, Б. Цветојевића. С њима су
Ђорђевић неуморно је ишао од једне до друге болнице, одазивао се позивима да прегледа и лечи биле и кћерке Живојина Мишића. Све су оне, поред послова у дочеку и испраћају рањених и
у мору придошлих, рањене, болесне и уморне. Био је лекар са великим стручним и болесних, биле ангажоване због недостатка болничког особља у раду у болницама. Већина од
организационим способностима и светао пример осталом медицинском особљу. Несебично се њих је већ имала завршене болничке курсеве или су се на брзину обучавале па су превијале и
прихватио свих обавеза и био човек који је све знао и којег су сви знали. Његов лик су запамтили неговале рањене и болесне али помагале и при операцијама. На иницијативу Одбора, градске
скоро сви рањени и болесни, у великом напору организације лечења и осталог збрињавања, био власти су одузеле све фијакере од приватних лица како би рањени и болесни могли да буду
је најважнија особа. По пристизању руске мисије 27. септембра 1914. године, на чијем челу је превожени од тријажног центра до болница и од болница до железничке станице. Како је
био др Сичев, део његових брига је преузео др Аврам Винавер који је постао управник Пете потреба за превозним средствима, због евакуације рањених на санитетски воз била све већа,
резервне болнице. Доктор Тома Леко је постављен за управника новоосноване, Шесте болнице у убрзо су одузета сва расположива кола без запрега. Одбор је успео да подигне код железничке
складишту Дринске дивизије а нешто касније др Александар Савић је почео да обавља дужност станице павиљон од дасака у коме се кувао чај, супа и остала храна. Одбор се побринуо да се сви
управника Четврте болнице у Ваљевској гимназији. У току битке на Церу, др Јован Стричевић, рањеници приликом евакуације послуже а за те потребе је обезбедио чај и све што је било
Србин из Војводине, мобилисан у аустроугарској војсци, који је добровољно прешао на српску потребно. Такође су набавили дуван у сандуцима и пакетићима, делили га рањенима приликом
страну, преузео је дужност управника Друге резервне болнице. Хируршки захвати су обављани евакуације и по болницама недељом и понедељком.

16 17