Page 51 - STAV 119 15.06.2017

STAJALIŠTA

APOKRIfNI fRAZARIJ
Kako prepoznati Aristotela u školskim klupama

ništa nije

kako se čini

Jednog dana, nedugo iza profesorova pitanja, došao je novi učenik u naš
piše: razred. Neka od bistrih glava iz mog razreda prozvala ga je Aristotelom. Ko
Irfan HOROZOVIĆ bi to razumio?
Bio je i on dokraja zbunjen. Očito nikad nije čuo za tog Aristotela.
Aristotel je imao poderane i uredno zakrpane hlače.
Usto je bio smušen i nespretan. Kao da je imao nekakvu svoju tugu.
Ustane iz klupe i udari se. Na odmoru se stalno sudara i pada

esto se sjetim nekih prizora. Jasno je šta je stari profesor biologije htio U svakom slučaju, razrezao ga je
Sjetih se tako svog starog profesora reći, a šta je od svega toga ispalo, prosudite sami. žiletom i svi smo vidjeli gušterovo srce
biologije iz osnovne škole. Jednog dana, nedugo iza profesorova kako kuca i sve organe u njegovoj maloj
ČŠicko. pitanja, došao je novi učenik u naš razred. nutrini.
Visok, mršav, s dvoje naočala na nosu Neka od bistrih glava iz mog razreda Iznenadio sam se kao rijetko kad.
(njegov izum bifokalnih prije nego što je prozvala ga je Aristotelom. Ko bi to razumio? Nevjerovatno.
stav.ba
izumljen). Nadimak mu je bio Šicko, ko Bio je i on dokraja zbunjen. Očito nikad Ničeg od onog što je govorio ne sjećam
zna zašto, a njegov privatni život pratila nije čuo za tog Aristotela. se, ali tu sam sliku zapamtio zauvijek.
je strašna ratna priča koju su djeca u Aristotel je imao poderane i uredno I više puta u životu sam je se sjetio.
prepričavanju još više uvećavala. Vidio zakrpane hlače. Iako nije išao sa mnom u razred, tu
je, skriven u šipražju blizu kuće, kako mu Usto je bio smušen i nespretan. Kao da je je bio i Aristotel. Pamtim i njegovo lice.
ubijaju jednog za drugim članove porodice. imao nekakvu svoju tugu. Ustane iz klupe i Profesor Pujo bio je nesretnik. Odavalo
Podigli su ga potom daleki rođaci do kojih udari se. Na odmoru se stalno sudara i pada. je to njegovo lice.
je nekako dospio. Često bih se tog u životu Kad se vrati s odmora oguljenih koljena, Mogao sam samo pretpostaviti šta mu
sjetio. sjedne na rajsneglu. Nevolja za nevoljom. I se događa u svakodnevnom životu. Nisam
Najedanput se zagledao u nas i zapitao uvećavale su se te nevolje. to, naravno, ni pokušavao. Ipak, bilo je to
(ni danas ne znam kroz koje naočale – jesmo Često je Aristotel nakon trke za krpe- više nego vidljivo.
li mu bili manje ili više zamagljeni, ili nas njačom šepao u razred. Svako njegovo predavanje izgledalo
je zaista vidio): Bio je siromašan. Vjerovatno i gladan. I je kao mučenje. Sve do guštera. Sve do
– Sad da ovdje među vama sjedi Aristotel, u tom je tajna svega. Otkrio sam to slučajno tog trenutka.
po čemu biste ga prepoznali? i bilo mi je žao što sam se jedanput nasmijao Ozario se dok je gledao u unutrašnjost
Svi smo počeli razmišljati kao mali podvali koju su mu pripremili. guštera i objašnjavao nam nešto što je
detektivi. Tako bijaše nekad, u djetinjstvu. moj razum odbijao prihvatiti. Kao da je
Bilo je to toliko neobično pitanje da je Ništa novog na ovome svijetu. taj otvoreni život govorio u njegovo ime.
svako za sebe pokušavao pronaći odgovor. Tog starog profesora biologije vidio sam Potom sam, godinama, zaboravio na
Ali niko nije odgovorio. Ni dosjetke nikom kasnije jedanput na planinskim obroncima profesore. Zaboravio sam i Aristotela.
nisu pale na um. Znam da sam pomislio u blizini grada. Žurno je gazio preko Šibova. Mnogo godina kasnije, iznenadno, vidio
zašto je baš kazao Aristotel, zašto ne Sokrat Zastao je samo za trenutak i odgovorio sam ga u nekom gradu na sjeveru. U skupini
ili Platon. Neko kao Ibn-Rušd sigurno mu na pozdrav svog učenika, pristojno i s izgnanika. Osim što je izgledao kao da je
nije bio ni u primisli. uvažavanjem, a onda prošickao dalje sa svojim prošao program aparata za postarivanje,
Zaista, kako prepoznati Aristotela u putničkim štapom. Taj njegov kratkotrajni po svemu ostalom izgledao je potpuno
školskim klupama? Ne može biti star kako ga pogled bio je lucidan, kao da me je zaista isti. S bistrim, razumijevajućim očima.
prikazuju na antičkim bistama i poprsjima. prepoznao. Nikad ga ni prije ni poslije nisam – Čime se baviš? – pitao sam ga.
Niti bradat. I kako je odjeven? Naravno, isto takvog vidio. Izgledao je sretan. Istinski sretan. – Vozim – odgovorio je – vozim veli-
kao mi. S nama ide u školu. Kasnije, u gimnaziji, predavao mi je Pujo. ke kamione, s mojom školom nisam ov-
Zato je svako od nas mislio svoje. I šutio. Posve je bio drukčiji od Šicka. Nizak i dje mogao ništa. Ti znaš, pokušao sam na
– Ni po čemu – odgovorio je profesor čemeran. medicini, ali nisam podnosio krv. Postao
– naravno, dok ne bi počeo govoriti, onako Jedanput je poveo čitav razred do tvrđave. sam profesor biologije. Sad samo jurim
kako vi šutite. Najedanput mu se u ruci stvorio gušter. kroz biologiju kao slijepi putnik.
Nije bilo potrebe za tim objašnjenjem. Ne znam je li ga sam uhvatio ili mu ga je – Valjda je tako odredio Demiurg –
Sve je bilo jasno i prije. neko dodao. rekoh. n

STAV 15/6/2017 51