Page 80 - STAV broj 209
P. 80

KULTURA



          Safet Ljajić (Saffet Atalay), najpoznatiji prevodilac bošnjačkog

          stvaralaštva u Turskoj

          AKO SU BOŠNJACI MANJINA,



          ŠTA IM JE CJELINA






                                            Na daleki put, u nepoznato, porodica Ljajić pošla je 1956. godine.

                                            U Makedoniji su čekali pozivno pismo s garancijom za odlazak u
                                            Tursku (vasika). U Skoplju je Safet započeo pohađanje vrtića, a
          Piše: Sait KAČAPOR                ubrzo je postao učenik prvog razreda OŠ “Vuk Karadžić”. U toj se
              Novi Pazar
                                            školi nastava izvodila na turskom jeziku. Do kraja prvog polugodišta
                                            Safet je već solidno govorio turski. Međutim, baš tada je otac Ejup
                                            dobio pozivno pismo i donio konačnu odluku – put u Tursku



          SANDŽAKLIJA, BOŠNJAK, TURČIN...
            Ko sam, zapravo, ja? Ako sam pripadnik
          nacionalne manjine, koja je to moja cjelina?
          Rođen sam u Novom Pazaru, u Sandžaku,
          na šta sam veoma ponosan. Pitam se: Jesam
          li ja Sandžaklija? Babo je, na putu prema
          Turskoj, sve nas odveo u Makedoniju, u
          Skoplje. Tamo sam učio prve razrede osnov-
          ne škole, naučio makedonski jezik i usvojio
          osnove turskog jezika. Svi su za nas govorili
          da smo Bošnjaci. Ja ipak nisam siguran, da
          sam nešto duže ostao, da li bih postao Ma-
          kedonac? U Sarajevu sam studirao. Svi su
          me zvali Turčin, a meni nekako ostalo da
          ponosno kažem da sam Bošnjak! U Turskoj
          mi prolazi čitav život. Odmah po dolasku iz
          Jugoslavije zvali su nas muhadžiri, a čim
          bi se nešto naljutili, govorili su nam da smo
          đauri (gyauri), a u dokumentima mi piše da
          sam Turčin. Sve to me je navelo da tragam
          za svojim porijeklom: po ocu sam Albanac,
          Ljaja, po čemu sam u rodnom kraju i dobio
          prezime Ljajić, a po majci sam Hercegovac,
          odnosno Crnogorac – Ljubović. Pri brojnim
          boravcima u posjetama rodbini u Sandžaku
          i Bosni i Hercegovini slušao sam da smo mi
          muslimani sa malim “m”, a onda da smo
          postali muslimani sa velikm “M”. Tek sada,
          kada se nađem kod rodbine u staroj postojbi-
          ni, u Sandžaku, oni za sebe kažu: “Mi smo
          Bošnjaci, naš jezik je bosanski, a po vjeri
          smo muslimani. Pripadamo evropskom kul-
          turnom miljeu.” Pitam ih: “Jeste li državo-
          tvoran narod u ovoj zemlji?” Odgovaraju:
          “Ne, mi smo nacionalna manjina.” Tada ih
          zbunjeno pitam: “A šta vam je cjelina ako
          ste manjina?”



         80  7/3/2019 STAV
   75   76   77   78   79   80   81   82   83   84