Page 45 - STAV broj 273

Kad je Alija izašao iz
zatvora i kad smo se, pijući
salep u Slatkom ćošetu,
dogovorili da krenemo
u realizaciju naših
zatvorskih vizija, odmah

smo se razišli u procjeni
da li ćemo na izborima
preći onaj cenzus od 5
posto biračkog tijela. Alija
je smatrao da nećemo s
obzirom na imidž koji su o
nama formirali titoistički
mediji, a ja da ćemo imati
mnogo veći uspjeh, mada

ni ja nisam vjerovao
da ćemo biti izborni
pobjednici

godinu-godinu i po robije). Nije mi dao da
odmah odgovorim, nego je rekao da samo
razmislim do sutra ili prekosutra, a onda
mi postavio i drugo pitanje: “Šta misliš,
ako se Jugoslavija raspadne..., kako da se
mi, Muslimani, ponašamo, šta da činimo?”
A kad se desio Černobil, Salih Behmen,
fizičar, satro se dok nam je objasnio šta je
to atom, kako se razbija, šta je radijacija,
kako je Černobil opasan..., na što smo mu
mi odgovarali hihotom iza leđa, a onda i
šaljivim kontrapitanjem: Šta ako, jednog
jutra, u Jugoslaviju upadnu Rusi i mi, fo-
čanski robijaši, potpadnemo pod rusku, a
“Zeničaci” pod američku zonu?! Onda se i
Salih, neka je rahmet njegovoj evlijanskoj
duši, grohotom nasmijao i ostavio svoje
nuklearne otpade i strahovanja od nove
Jalte. U idućim šetnjama Alija, prekaljeni
ilegalac, provjeravao je politički instinkt
“druga pjesnika”.
Dogovorili smo se da se najprije izborimo
da budemo vani, da im ponovo ne pad-
nemo šaka, da, ako se Jugoslavija počne
raspadati, zadržimo ekvidistancu prema
Srbiji i Hrvatskoj, a to će sve biti moguće
ako formiramo svoju političku organiza-
ciju. Da ne zaglavimo kao Spaho i njegova
organizacija JMO! Pet godina nakon tih
naših razgovora, Alija je, u neposrednoj
blizini “našeg” zatvora, iznosio te naše po-
glede pred desetinama hiljada Muslimana
na poznatom skupu SDA u Foči. Ja sam
bio u društvu sa svojim rahmetli babom

STAV 28/5/2020 45