Page 65 - STAV 89 17.11.2016

STAJALIŠTA

UOčI PETKA
Nije lahko musliman biti

nisu svi

ejubi iZDržali

Piše: Ne bismo zaista ulazili u to koliko je Ejub vjerovao i koliko je dobra
Samedin KADIĆ
uradio, ali ono o čemu postoje činjenice jeste da mu s tevbom
kola krenuše nizbrdo, a iskušenja stadoše nadolaziti jedno za
drugim, uz kratke predahe, kao po nekom planu

vi znate kazivanje o Ejjubu, a.s., samo su namigivali, kao vele, polahko, lampa-sonda, pa ode zupčasti, pa ga ku-
strpljivom Božijem robu, pozna- neka voda otekne. Sinu mu Salkici naj- cnu komšija, pa na kraju on lično udari
tom još i kao Job, čija je biografija teže pade ovaj očev zaokret. Umjesto oca psa koji mu izleti iz kontejnera i razne-
Sstoljećima bila magnet za štitove kojem se divio i kojim se ponosio, onog se karambolku. A ništa čovjeka ne može
teoloških apologija, igle filozofskih apo- promućurnog alfa-mužjaka sklonog tuča- otesiriti kao deverli auto.
rija i sječiva ateističkih isljedničkih di- ma i dobrim ženama, dobio je nekakvog Prvobitna mu se vedrina pretvori u du-
jalektika, pa ne bismo puno teoretizirali mirnog i čednog hadžijicu koji prebire gotrajnu tmušu. Postajao je sve nervozniji.
o dotičnom uvaženom gospodinu i viso- tespih dok utanačuje poslove. Ejub je Imao je račun da će ga krenuti, još bolje i
kom vitezu sabura. Samo ćemo ovo reći: ponavljao sinu Salkici hodžine riječi da još berićetnije, a ono sve suprotno, nikad
nisu svi ejubi izdržali... Bog pomaže u svakom smislu i na sva- u poslovima nije gore stajao. Naposljetku
Jedne blage novembarske noći, kad kom polju samo kad se vjeruje i radi do- ode kod onog hodže s mevluda i požali mu
se zatekao – zaista sasvim slučajno i bez bro. “Babo je, sine, išao krivim putem, a se, a ovaj mu smireno udjeli nekoliko pri-
ikakve mogućnosti da pobjegne – na od sada će sve još bolje biti”, uvjeravao godnih savjeta kakvih smo se svi nasluša-
mevludu u amidžinoj kući gdje je stari je sina. Ali Salkica i nije želio bolje, ako li na hutbama i vazovima, da se strpi, da
efendija održao ubitačan vaz o jasnom je ovo “bolje”, onda mu gore i ne treba. je sabur put do Dženneta, da se u pleme-
Bogu koji izdašno pomaže, i materijal- Zapravo, pomalo ga je bilo i stid babi- nu kušnje kuje najčvršće željezo. Još mu
no i moralno, pogotovo kad se vjeruje ne ultimativne trezvenosti, čuj da se ne reče da svaka gorka čaša koju musliman
i radi dobro, u Ejubu Tokiću, lokalnom pije za Novu godinu, ni kapi, kako će to ispije ima talog meda, a Ejubu naumpad-
biznismenu i poznatoj barabi, trenutno objasniti jaranima i očevim bivšim prija- ne, prvi put nakon što je prestao, kafana i
šćućurenom za vratima amidžine sobe i teljima, ali ko je njega šta pitao! gorka čaša s talogom meda. Tu mu se noć
pogleda zakovanog za patos kako bi izbje- Ne bismo zaista ulazili u to koliko je u snu javi šejtan i podrugljivo prozbori:
gao susret s provokativnim odmjeravanji- Ejub vjerovao i koliko je dobra uradio, “Krenuše ti kola, s Božijom pomoći, nizbr-
ma, zače se želja da dođe tobe i prestane s ali ono o čemu postoje činjenice jeste do. A kad kola krenu nizbrdo, Bog uvijek
dosadašnjim budalaštinama. U narednih da mu s tevbom kola krenuše nizbrdo, svesrdno pomaže.” Ujutro Ejub uzrujan
se nekoliko hefti iz nejasne namjere razvi a iskušenja stadoše nadolaziti jedno za krenu za Njemačku radi nekog posla, ali
nacrt plana koji preraste u nepokoleblji- drugim, uz kratke predahe, kao po ne- čim pređe granicu, javiše da mu je grom
vu odluku da ekonomski berićet uokviri kom planu. Kad se vratio kući za ljutog udario u kuću, da je čitava izgorjela, te da
u moralni ram. Kao što je poznato, ali o januarskog mraza sa svog prvog džemat- hitno krene nazad.
čemu ima začuđujuće malo tragova u li- skog akšama (nekoliko je hefti klanjao Stajao je slomljen na tihoj kiši, obo-
teraturi, posebno u onoj dobroj, nije lah- isključivo u svojoj spavaćoj sobi), okli- renih ramena, kao da se samo želi skupiti
ko musliman biti, posebno zimi kada su znu se pred kućom i slomi ključnu kost. usred ovog zgarišta što mu je nekad bilo
vaktovi zbijeni, a voda ledena. Do Nove Dok je nosio gips, Salkica slupa auto i dom. Onda je iznenada spuštenu glavu
godine Ejub prestade piti, batali kocku, propade mu važan posao s farmerkama podigao prema nebu, dok su mu se hlad-
napusti kafanu, belaje, švaleranciju. Poče iz Sandžaka. Ejub momački izdrža prvi ne kapi slijevale niz lice, pa jednom du-
klanjati i sve ostalo što se traži od jednog val iskušenja. boko uzdahnuo i otupljeno promrsio: “S
prosječnog muslimana. Razmišljaše i da Ubrzo se sve zatumba. Zakuha sa Tobom sam završio.” Okrenu se prema
pusti mubarek bradu, ali ipak sačeka da Salkicom, koji je krišom donosio piće Salkici i rukom pokaza prema granapu:
malo nabaci staža. u kuću i umalo se ne pobiše. Potom se i “Mali, idi po pivu!”
Ta Ejubova tevba naiđe na opći skep- novo auto stade kvariti. Lamela, pa neki Tako je bilo, tako ljudi pričaju da je
ticizam, cinizam i podsmjehivanje. Ovi problem kojeg nikako nisu mogli detek- bilo, a mi ne prenosimo radi pouke, već
što su Ejuba Tokića malo bolje poznavali, tirati, da bi se na kraju ispostavilo da je iz najobičnije začuđenosti. n

STAV 17/11/2016 65