Page 74 - STAV broj 229

KULTURA

Autobiografski fragmenti (6)

ŠANTIĆEV POTOMAK

ME POUČAVA DA

STOJAN JANKOVIĆ

NIJE ZLOČINAC
Piše:
Ibrahim KAJAN

NEGO “NAŠ HEROJ”

“Hoćete li pitati Mešu Selimovića i Skendera Kulenovića
raduje li ih ili ljuti što su u Društvu pisaca Srbije? Ljute li
se Izet Sarajlić i Ćamil Sijarić što su u srpskoj (odnosno
crnogorskoj) književnosti? Ili je to sasvim prirodno, a ovo
‘moje’ nešto je sasvim neprirodno”

POSJET “POZNANIKA U PROLAZU” ne hvalim se”. Nastavi: “Pa, eto, da raz- intervju podatkom da sam “odnedavno
Još ni sam nisam dobro upamtio novu mijenimo mišljenja. Napokon je krenulo član DKH”. Kaže: “O Tvom ulasku u
adresu, kad jedne rane majske nedjelje i Muslimanima, dobro ide, sigurno ćete Društvo književnika Hrvatske kružile
kroz san začuh jako kucanje na vratima. biti priznati kao etnička zajednica, a do su razne priče. Ljute li te ili, možda,
Bunovan, pomislih da mi se pričinilo nacije ima još podosta”, doda. “Otvori raduju?” “Ljubanov” nije zabilježio da
ili da još sanjam. Koju minutu kasnije, Slobodu”, kaže: “A ovaj Milivoj Mrkić sam ga pitao: “Hoćete li pitati Mešu Se-
kucanje se ponovilo, i to baš na prozoru baš sere, kao ispreskakao te, a vidi se iz limovića i Skendera Kulenovića radu-
sobice u kojoj sam spavao. Skočio sam aviona da je on ‘kles’o’ tvoj intervju’ po je li ih ili ljuti što su u Društvu pisaca
k’o oparen! Krupni muški glas viče mi zadanoj mjeri, lijepio restlove da te pri- Srbije? Ljute li se Izet Sarajlić i Ćamil
iz grmlja pod prozorom: “Otvaraj, čo- kaže ‘dobrim Hrvatom’ koji ‘zaslužuje’ Sijarić što su u srpskoj (odnosno crno-
vječe, prijatelj iz Mostara!” biti članom Društva pisaca Hrvatske, jer gorskoj) književnosti? Ili je to sasvim
Odmotavam kanafu kojom smo “za- po pjesmama si ‘niš korist’.” Smije se. prirodno, a ovo ‘moje’ nešto je sasvim
bravili” vrata i predamnom se ukaza mla- Iznenada se prisjetih da smo i u ona neprirodno?”
đi čovjek koji se, koliko se sjećam, oda- dva-tri susreta prije “vojske” ulazili u te Drugo “pitanje” tog komunizmom
zivao na prezime Radusinović. Milivoj muslimanske teme. O Ćerićevoj knjizi zaogrnutog nacionaliste glasilo je: “Ja
Radusinović? “Mladi historičar.” “Eto, sam čitao jer je odmah po izlasku po- lično ne volim Tvoju poeziju. No, i mno-
ja navratio, nešto sam poslom u Zagre- stala – “kontroverzna” i nemilosrdno gi drugi misle, čak i tvrde, da u Tvojoj
bu! Hajmo na kafu!” napadana. Kupio sam je u Mostaru, na poeziji ima nešto teško, nešto religiozno.
Pa šta ćemo, siđosmo niz Zajčevu u kratkom odsustvu, baš kad sam počet- Kako braniš svoju poeziju?” Smatrao sam
kafić na Kvaternik. Za stolom mi vadi iz kom decembra 1968. odgovarao Mrki- to komplimentom. Objavio je i moju do-
tašne darove: svoju knjižicu i Slobodu s ću na “dva pitanja” objavljena u Slobo- datnu rečenicu: “Ostavljam to na stranu
kraja decembra 1968. “Htjedoh ti kupi- di, koji mi ovaj donosi kao vijest staru pa se pitam: Zašto bi se i takva pozicija
ti i knjigu Salima Ćerića Muslimani srp- pola godine. smatrala pozicijom drugog reda, a reli-
skohrvatskog jezika, ali ne stigoh...”, kaže. Rađenović priča, govori, a meni oči giozni ljudi – građanima drugog reda?!”
“Ali, evo, donio sam ti svoju prvu knjiži- pune sna. Pijem espreso. Prihvatam Podigoh pogled na Radusinovića.
cu. Malo nešto o Šantiću!”, reče, otvori Slobodu. Pógledam onaj intervju koji je On se već zahuktao o Ćerićevim Musli-
knjižicu i upisa mi posvetu. Iznenadih istinoljubivi Mrkić potpisao pseudoni- manima. U mislima mi proletje susret s
se. Nisam znao da piše. Kaže, “pišem ja, mom A. Ljubanov. “Ljubanov” otvara Dubravkom H. u uredništvu Telegrama.

74 25/7/2019 STAV