Page 95 - STAV broj 299
P. 95
je to divna zemlja, ali ništa nije ljepše od moje Bosne. Uglav-
nom pošla sam u školu nakon par mjeseci i upoznala mnogo
novih drugara i drugarica. Švedska ima puno više mogućnosti
za moju budućnost nego Bosna. Oduševila sam se školom,
jedva sam čekala da idem u školu. Sad, kad sam duže vremena
ovdje, više bih voljela da sam u Bosni nego u Švedskoj i uvijek
napomenem samu sebe da za mene budućnosti u Bosni nema.
Imam drugare, ali najvažniju stvar za život nemam. Polako sam
počela dolazit svaki ljetni raspust i to vrijeme što provedem u
Bosni bude mi najljepše vrijeme u životu. Bosna, Bosna ona ima
nešto posebno u sebi, kada si u Bosni imaš neki osjećaj koji ne
možeš opisati. Nije mi bilo lahko naučiti švedski, komplikovan
je to jezik. Trebalo mi je dosta vremena i trebat će mi još jer još
uvijek ne mogu reći da ga znam skroz 100%.
Ako bih se našla u situaciji da ne znam bosanski već i da samo
oko sebe vidim ljude koji pričaju bosanski pokušala bih ga na-
učiti, kao što sam naučila švedski. Bila bi strpljiva dok ga ne
naučim skroz da mogu skontati šta mi ljudi govore i da oni
skontaju šta ja njima govorim. Ja ne mogu opisati nikakvu smi-
ješnu rečenicu koju nisam razumjela na bosanskom, ali mogu
zato na švedskom.
Dešavalo mi se to više puta, kad god je neko pričao švedski ispred
mene, pokušavala sam skontati šta oni govore ali jednostavno ni-
sam mogla ništa skontati. Kada bih išla u trgovinu pa kad dođem
na kasu pa treba da platim. Oni uvijek kažu kao: “Je li to sve?”,
a ja nisam skontala ništa tako da bi im se obratila na engleskom
i zamolila ih da ponove. Nije baš da se mogu sjetiti ikakve smi-
ješne situacije, mislim, bilo ih je vjerovatno stotine, ali sada mi
ništa ne pada na pamet. Ja sam uvijek ponosna što znam bosan-
ski jezik, a najviše kad odem u Bosnu na ljeto pa vidim sve svo-
je drugare. Bosanski je za mene najljepši jezik, volim ga puno
a tako isto u Bosnu. Meni da sad neko kaže: “Evo, imam kartu
za Bosnu ako želiš da se vratiš!”, pa, ja bih te iste sekunde uzela
tu kartu i letjela u Bosnu. Ali mama mi uvijek govori kako dole
nema budućnosti i da ću se pokajati i ono i ovo... ali, to meni ni-
šta ne znači kad ja Bosnu veoma volim. Volim što sam iz Bosne
i ponosna sam Bosanka. To što ja osjećam prema Bosni i Herce-
govini liči osjećajima kakve imam prema svojoj porodici, prema
svojoj mami, prema svojoj majki, prema svom bratu, prema svom
djedu. Volim Bosnu i Hercegovinu kao i većina drugih Bosanaca,
jer sam u njoj rođena, volim je jer su svi moji rođeni u njoj, vo-
lim je jer je divna i prelijepa. Oni koji su vidjeli bosanske ljepote
znaju o čemu pričam. U toj divnoj Bosni sam provela najbolje
i najveselije godine svog života, tu sam odrasla. Mi smo zemlja
koja pršti od humora. I kad je najteže mi se smijemo. Učenje bosanskog jezika mi pomaže da shvatim svoje porijeklo
Bosanski jezik mi je dosta zanimljiv i dosta ga volim i eto zašto
ja učim bosanski jezik. i kulturu bosanskih ljudi, a to mi je važno jer me često moji
prijatelji iz Švedske pitaju o Bosni. Stekao sam i nove prijatelje
sa kojima se lijepo družim učeći bosanski jezik.
Nadia Omić, 9. razred, Štokholm, Švedska
Tarik Zubović, 7. razred, Štokholm, Švedska
DEDO, JA I FUDBAL NA
BOSANSKOM ZOVEM SE VINCENT
Dobar dan! Ja se zovem Vincent. Imam deset godina. Živim
Iako sam rođen u Švedskoj, ja se osjećam Bosancem jer je cijela u Švedskoj. Ja hoću da naučim bosanski jezik zato što moja
moja familija iz Bosne. Zato je važno da ja učim bosanski jezik mama dolazi iz Bosne i zato što hoću da pričam sa mojom fa-
i da ga znam dobro. U Bosni imam veliku familiju i ja želim da milijom. Moja mama ima ujaka koji živi na selu u Hrvatskoj.
mogu razgovarati s njima o različitim stvarima. Najviše volim On ima veliki vrt u kojem ima krompir i krastavac. Kad sam
da pričam s dedom. Dedo, kao i ja, voli fudbal i mi često priča- bio kod tog ujaka, kad sam bio mali, išao sam kupiti krompi-
mo o utakmicama. Da ne učim bosanski jezik ne bih mogao da rove zlatice. Ćao!
pričam sa dedom o tome i bilo bi mi žao zbog toga, a siguran
sam da bi i dedo bio tužan da mene ne razumije. Vincent-Morris Sunberg, 4. razred, Štokholm, Švedska
STAV 26/11/2020 95