Page 38 - STAV broj 342

DRUŠTVO

Najžešće je bivalo kada bi pred same poštovanjem i radi istine treba naglasiti ulogu
naše rovove i tranšeje, na 30-40 metara, do- i požrtvovanost ‘Žutih mrava’, posebno 7. i 8.
lazio tenk, jer je teren bio takav da ga nismo klase. Oni će se tih dana prekaliti i pokazati
mogli vidjeti sve dok ne dođe do nas. Bilo svoju hrabrost, a to će kasnije biti razlogom
je zastrašujuće slušati tutanj nekoliko ten- da mnogi od njih na svoju inicijativu pređu
kova koji su tu ispred tebe, ali ih ne vidiš. u ‘Hamze’, ‘Gazije’, ‘Tajfune’ i sl.
Odjednom se pojave ispred samih rovova i Uistinu, tih dana bila je jedna, ne velika,
počnu tući po nama svim raspoloživim na- grupa momaka, koji su uvijek bili u samom
oružanjem. Onda krene silovit napad pje- epicentru, ali cijela brigada, svi do jednog,
šadije, artiljerija razara same linije i našu bili smo kao jedno i činili neprobojan bedem
pozadinu kako bi otežali logističku podrš- za dušmane. Tih dana i naš narod, naše po-
ku i dotur našim jedinicama. Pričao mi je rodice iza nas su također bili heroji, koji su
o tome jedan moj vrli jaran, koji se našao hrabro i na dostojanstven način primali vi-
ispred samog tenka tih dana. Kaže: ‘Kada jesti o smrti ili ranjavanju svojih najmilijih,
se pojavio pred nama, odmah sam pogled duboko svjesni da je tako bilo suđeno. Oni
usmjerio desno gdje se nalazio naš RPG i su i sami svakodnevno trpjeli razaranja, jer
vidim nišandžiju da ga nišani s grudobrana, neprijatelj bi nakon svakog neuspjelog na-
a onda se čuje prasak i vidim da zemlja pr- pada granatirao civile. Nakon svega, jedan
šti na sve strane, a nišandžija i njegov RPG did iz komšiluka mi je kazao da mu je bilo
bivaju odbačeni u tranšeju.’ Kazivao mi je žao naroda, ali da se veselio kad bi granate Nijaz Veladžić Veljun
da su mu tad suze potekle, jer je već vidio padale po Bužimu i oko Bužima, ‘jer, beli,
kraj, a onda se iz one zemlje ponovo diže znao sam da nam ništa ne mogu i da to od policije u Kladuši da dođe sebi kada smo
nišandžija, trlja oči da može vidjeti, uzima bisa rade’. U tom granatiranju na Bužim će im rekli: ‘Gospodo, sve naoružanje iznijeti
RPG i odmah ponovo nišani i pogađa. Ostat biti ispaljene i rakete ‘Orkan’ i ‘Luna’, koje ovdje na stol i sarađujte s nama, to vam je
će ispred samih rovova velik dio gusjenice, su izuzetno jake vatrene moći. Sve to, narav- bolje. Ovo je Armija RBiH i njena Bužim-
ali za taj čelni tenk bile su postavljene sajle no, nije moglo proći bez žrtava. Naše rezerve ska brigada!’ Ipak, ovaj put je sve bilo dosta
za izvlačenje i, čim je pogođen, vozač dru- MTS-a (materijalno-tehničkih sredstava), drugačije, trebali smo im otići i napasti ih
gog tenka brzo ga je povukao natrag, tako ionako oskudne, bivale su sve manje, a po- pred sami akšam, u suton 11. septembra, kad
da smo ostali uskraćeni za prizor da nam lahko se počeo osjećati i umor kod boraca. se umorni od svojih napada vrate u pozadi-
njihov tenk ostane pred linijama. Moral nije ni na sekundu padao, ali umor nu. Stigli smo na Ćorkovaču i nestrpljivo
Radi historije, valja napomenuti da su se dobrano mogao vidjeti na licima ljudi. Ne- čekali da se krene, ali skoro sve naše sna-
svi ti tenkovi, transporteri i sve ostalo do što se moralo učiniti. Doduše, bio je neko ge su bile angažovane, a naši elitni vodovi,
naših položaja dolazili kroz napuštenu voj- ko je znao šta – naš dragi komandant. Dok koji su trebali krenuti u napad, sada su bili
na sto strana. Po one koji su bili dalje otišla
su vozila, ali neki su trebali doći i pješice.
Bilo se gladno, umorno, čekalo se i da smo
sigurni da su i oni za taj dan završili. Sve u
svemu, taj dan je bio dug kao godina.
I sad, kad nam je trebalo još malo, polah-
ko se smrkavalo, pa se odustalo od prvobitne
ideje i plana. Ali ništa, ići ćemo večeras, a
napasti sutra ujutro, oko pet. Tako je i bilo.
Te noći slučajno ću se naći u zemunici kod
naših minobacačlija, koji su tu bili s mino-
bacačima od 120 mm. Bio je tu komandant
i nekoliko starješina. Komandant reče da se
i od njih sutra očekuje da budu precizni u
milimetar, a onda ih upita da li su stigle gra-
nate. Komandir pogleda komandanta i tuž-
nim glasom reče: ‘Jesu, komandante, dobili
Srednjoškolci iz Bosanske Krupe smo ih tri komada.’ Nasta muk, a komandant
prođe rukama kroz kosu i kaza: ‘Dobro, su-
nu bazu UN-a. Oni su napustili svoju ba- smo se mi svakodnevno iz petnih žila trudi- tra ćemo ih mi, ako Bog da, sebi zarobiti!’
zu-osmatračnicu a da nam nisu ni javili da li sačuvati naše linije, on je isplanirao kon- Kada je mrak pao, prvo su otišle ‘Gazije’
odlaze. Dali su petama vjetra, a četnici su traudar, i to tako da udarimo usred osinjaka. i ‘Tajfuni’ sa zadatkom da nađu mjesto kuda
uredno prolazili kroz nju koristeći put ko- bismo se mogli ubaciti. Kasnije su krenule
jim se služio UN. Van svake sumnje, mnogo AKO NEMA GRANATA, SUTRA ĆEMO IH ‘Hamze’, pa redom i ostale jedinice izdvo-
su im pomogli tim svojim činom. SEBI ZAROBITI! jene za napad.
Treba naglasiti da je rahmetli komandant Još jednom smo trebali doći i osvanuti S Ćorkovače, odnosno od ‘Kruške’, kako
od prvog dana radio veoma mudro. Trudio se ondje gdje nas niko ne očekuje. Činili smo smo svi zvali taj dio ćorkovačkog platoa,
da svakoga dana, na tom uskom grlu napada, to mnogo puta. Posljednji put prije dvade- spustili smo se u Jelovski Potok, a zatim se
gdje je, naravno, bilo i najteže, bude druga setak dana kad smo se ubacili dvadesetak nastavili blago penjati rubom potoka koji je
jedinica. Tako da su se tu izmijenila sva tri kilometara neprijatelju za leđa i osvanuli u bio presušio. Teren je bio izlomljen s puno
voda ‘Hamzi’, zatim ‘Gazije’, ‘Tajfuni’, elitni Kladuši. I za to je trebala velika hrabrost. jarkova. Vrijeme je brzo prolazilo, kolo-
vodovi našeg Jurišnog bataljona, a s posebnim Dugo je trebalo dežurnoj službi u Stanici na se nečujno kretala da bi došli do mjesta

38 24/9/2021 STAV