Page 57 - STAV broj 251-252
P. 57

OD VALTEROVOG SARADNIKA DO
                                                                               GOLOG OTOKA
                                                                                  Nakon Drugog svjetskog rata, Hamid je
                                                                               radio u Arhivu i sve je teklo onako kako se
                                                                               može poželjeti. “A onda je došla 1949. go-
                                                                               dina, kada je moj otac zaglavio na Golom
                                                                               otoku. Niko o tome ne piše, malo se to zna,
                                                                               ali to treba reći. Moj otac nije ni pušio ni
                                                                               pio, ali je volio vrijeme provoditi u kafani,
                                                                               uz kahvu. Jednom je sjedio s jednim Sari-
                                                                               ćem i profesorom Marekom. Ovaj Sarić se
                                                                               bio dobro napio, pa mu je moj otac rekao da
                                                                               pripazi šta govori, jer Marek ima kontakte s
                                                                               UDBA-om. Međutim, ovaj je Mareku sutra-
                                                                               dan to prenio, i to je bacilo sumnju na mog
                                                                               oca. Samo su došli i odveli ga. Na Golom
                                                                               otoku je proveo nešto manje od pet mjese-
                                                                               ci, dok nije obnovljen postupak i dok nije
                                                                               dokazana njegova nevinost”, kaže Muris.
                                                                                  Hamid je, kako pripovijeda njegov sin,
                                                                               prvo odveden u zloglasnu Belediju. “Tu je
                                                                               bio i jedan žandar koji je ocu u vrijeme oku-
                                                                               pacije bio od koristi, koji mu je davao in-
                                                                               formacije o dešavanjima u gradu. ‘Hamdo,
                                                                               otkud ti ovdje?’, u čudu ga je pitao jer je i
                                                                               sam znao da je Hamid bio istaknuti ilega-
                                                                               lac u vrijeme Drugog svjetskog rata. Otac je
                                                                               rekao da ni sam ne zna otkud on tu, da mu
                                                                               nije jasno. Otac mi je pričao da su ga od-
                                                                               veli u neku sobu u kojoj je bilo šest-sedam
                                                                               činovnika. Sjeo je pred njih, da ga ispituju.
                                                                               ‘Pogledam ih i vidim da sve te ljude znam, a
                                                                               i oni mene znaju. Njih je sramota! Niko ne
                                                                               smije da me u oči pogleda’, pričao je otac.
                                                                               Rekao im je da nije ništa pogriješio i da nije
                                                                               kriv. Oni su mu samo rekli da potpiše neki
                                                                               papir, što je on učinio. Onda je odveden na
                                                                               Goli otok”, kaže Muris.
                                                                                  Kada se Hamid poslije nepunih pet
                                                                               mjeseci vratio kući, kako tvrdi Muris, bio
                                                                               je težak svega 45 kilograma, iz čega se dala
                                                                               naslutiti sva težina i golgota kroz koju je
                                                                               prošao. “O tome šta se tamo dešavalo moj
                                                                               otac nikad nije pričao”, ističe Muris. Ipak,
                                                                               boravak na Golom otoku ostavio je zna-
                                                                               čajnog traga na Hamida. Iako je odmah
                                                                               po povratku u Sarajevo vraćen na mjesto
           Osobna iskaznica Nazire Dizdar, majke Maka i Hamida Dizdara         direktora Arhiva, iako je dobio službeno
                                                                               izvinjenje, Hamid više nije htio pristupiti
                                                     Prvo izdanje Hamidovih “Sevdalinki”  Komunističkoj partiji. “Kad je otišao na
                                                                               Goli otok, automatski je izbačen iz parti-
                                                                               je. Kad se vratio, došli su mu i rekli da se
                                                                               sad treba ponovo učlaniti. Međutim, otac
                                                                               je rekao da to ne želi. Rekao im je da je do-
                                                                               kazano da on nije kriv, pa neka ga u partiju
                                                                               vrati onaj ko ga je iz nje izbacio. Rekao je
                                                                               da on više nikad neće tražiti da bude član
                                                                               partije. I nikad više nije pristupio partiji, ali
                                                                               ga nisu ni dirali”, prisjeća se Muris. Hamid
                                                                               je umro 1967. godine od ciroze jetre, iako
                                                                               nikad nije pio alkohol. Kako ističe Muris,
                                                                               Hamidov doktor Iblizović kasnije je tvrdio
                                                                               da je Hamid u tim zatvorima morao prebo-
                                                                               ljeti infektivnu žuticu, što je za posljedicu
                                                                               imalo cirozu jetre, od koje je i umro.    n


                                                                                                   STAV 26/12/2019  57
   52   53   54   55   56   57   58   59   60   61   62