Page 27 - MAGAZIN AUTO BR. 48
P. 27

“Nurnberger




                              Autor: Kaja Milačić
           Kolumna Ring“







           Sanjala sam da  vozim.  Put krivuda  kad sam imala deset godina i tetka me  Naravno da, nekoliko dana od pisanja
           kroz šumu, crn kao ugalj i bez i jedne  kaznila zato što sam raskopala baštu  gornjih redova, još nisam provozala
           rupe. Sunčevi zraci trepere kroz tek  po sopstvenom meraku. Dva dana  moju Nurnberger ring rutu. Vozila je-
           olistale grane. I čuje se samo zujanje  sam jela i čitala knjige. Mnogo knjiga.  sam, ali samo koliko se mora. Umorim
           vjetra. I nikoga nema. A ja vozim laga-  O pčelarstvu uglavnom. Osjećam se  se. Dok dočekam da uđem u market,
           no i lipo mi je, lipo mi je. Moj galebe...  kao budala, jer zaista ozbiljno shvatam  pa izbjegavajući pipače i gledače uba-
           Disciplinovano sam čeljade. Čistim,  pandemiju. Osjećam se kao budala i  cim u kolica uglavnom sve sa spiska,
           perem, kuvam i ne izlazim bez velike  kada vidim tekstove o liječenju limu-  pa kasnije obiđem i nekoliko apoteka.
           potrebe. Sve u krugu zgrade, naravno.  nom i bikarbonom sodom. Zar zaista  Praveći se da ne vidim ljubopitljive po-
           Ne znam da li je petnaesti ili pedeseti  postoje ljudi koji i dalje vjeruju da tamo  glede razgovorljivih penzionerki, da-
           dan kako nisam dala žmigavac, uba-  neki polupismeni slovolagači sa por-  bome. Najviše me smori samo osje-
           cila u četvrtu. Nisam vozila onoliko i  tala koji nose vesela imena kao “ba-  ćanje da je svako pored koga prođem
           strah me je da sam zaboravila. Sjutra  kina kujna” ili “kuvajmo sa Milicom”,  potencijalni prenosilac zaraze. Danas
           idem do banke, da platim neke raču-  znaju bolje od ljekara, epidemiologa?  je u mojim očima svako, ali svako isto
           ne, do mesare, jer je zamrzivač sko-  O teorijama zavjere da ne pričam.  što su i Vudiju Harelsonu zombiji sta-
           ro prazan i naravno apoteke. Jer ovih  Tamo neđe čuči neki lik koji izgleda  tisti u Zombilendu. Samo što ovi moji
           dana je vrhunac mog društvenog živo-  kao gospodin Barns iz Simpsonovih  nose maske. Neki one jednokratne,
           ta upravo razgovor sa apotekarkama.  i razmatra kako da uništi sve živo na  neki one doktorske, neki šarene iz kuć-
           Kratak, duhovit i prigodan. A onda ću  planeti. I ovih dana se baš zanio. Pan-  nih radionica. Strah me je očiju koje si-
           da se provozam do aerodroma čak.  demija, pa uvođenje 5G mreže, pa pu-  jevaju iza tih maski. Ja sam napravlila
           Mislim do kružnog. Nije baš kao slav-  sti i nikad prežaljeni kemtrejlsi. Zaigrao  sama jednu. Imala sam neki malo širi
           na staza, nema drveća i nije krivudav i  se. A onda će da ostane sam samcijat  lastiš, pa mi kad je stavim, uši izgleda-
           crn, al poslužiće. I radujem se kao di-  i u velikom stilu Baje Patka pliva u si-  ju kao onom mišu iz crtaća što sve ne-
           jete pred Božić. Čak sam napravila i  losima para! A makse! Zato me uža-  što čuje. Prizor. Mislim da je i njih strah
           plej listu za ovu posebnu priliku.  sno nerviraju ovi šetači koji uglavnom  mene. Al dobro je, te ni oni, a ni ja ne
           Slutim da je malo onih koji mogu da  vjeruju u sve, osim u činjenicu da ovaj  ujedamo. Ili sam se nagledala previše
           razumiju ovu muku. Jer brojim sva-  šugavi virus mogu da pokupe u jed-  filmova o zombijima, ili ovo stvarno liči
           kodnevno sa prozora na desetine  nom od nepotrebnih zujanja. Znam da  na to. Na kraju, izlazim samo jednom
           privatnih automobila i tek poneko  nije normalno da jedno ljudsko biće  nedjeljno i to kada ocijenim da su gu-
           dostavno vozilo. Jer komšije uredno  bijela dana ne vidi, ne prošeta. Znam  žve na izdisaju. I onda jedva čekam
           koriste sunčane dane da turiraju, pa i  da su sunce i otvoreni prostori prijeki  da prođem kroz rampu u garaži, ka’
           provozaju moćne motore svojih dvo-  lijek za mnoge boljke. Ali za ovu nisu. I  da me ko goni. Jer kad pomislim na
           točkaša. Jer na gradilištu preko puta  šta god mislili o meni, ja ću da slušam i  protokol koji je ustalio gospodin Mi-
           posao ne usporava. Podigoše i četrvr-  Mugošu i Begića, da ih gledam ka iko-  lačić, a uključuje čišćenje asepsolom
           ti sprat kojeg nema na slici sa ogra-  ne dok ovo ne prođe. Jer mi je stalo  svega - od đonova cipela, te kesa i
           de i tako izgubiše sve moje simpatije.  do mene i najbližih i neću da uđemo u  svakog kupljenog artikla, do kreditnih
           Južni balkon će postati tužni, onaj na  statistiku kao još jedan broj. Eto tako.   kartica, prošla bi me volja za vožnjom
           kojem držimo kantu za smeće. A bilo  Zato sanjam kako vozim. I kako mi je  uživanja, sve da imam ferari, a ne
           je lipo tamo piti kafu ujutro... Jer je in-  auto sajajan i čist, što i jeste ovih dana,  ovu mrčkicu slatkicu kore-
           stagram pun veselih pozera uglavnom  makar unutra!                    ansku. Makse!
               iz prirode. Osjećam se kao ka-
                              žnjenik, kao ono                *



















                                                                                     Auto magazin Maj 2020   27
   22   23   24   25   26   27   28   29   30   31   32