Page 55 - STAV broj 402

puca. Miralem i drugi momak nešto nam
dovikuju, ali ništa ne razumijevamo. Kanal
je dolje lijevo mnogo dublji i njime bi se
moglo slobodno kretati. Meni liči na neku
staru tranšeju jer je na strani okrenutoj
prema četnicima nekako viši. Kako god,
ne možemo odjednom prebaciti obojicu.
“Morat ćemo jednog po jednog preba-
citi do druge strane”, pokazuje mi Smajo
prema našoj liniji. Ja nemam hrabrosti
izaći iz kanala. Imam osjećaj da onaj mi-
traljezac samo čeka da izvirimo i da nas
pokosi. Sunce je i dalje jako, a ranjeni
momak, k’o u nekom bunilu, traži vode.
U tom trenutku vidimo Miralema i
još jednog momka kako pretrčavaju preko
ceste malo iznad nas i bacaju se u travu.
Poguren i zadihan, Miralem nam se pri-
družuje. “Uh, hvala Allahu, živi ste. Sve
vrijeme vas dozivamo, pretpostavio sam
da ne možete čuti.”
Pet minuta od našeg pretrčavanja Suad
javlja minobacačlijama da granatama
“poklope” onu šikaru u kojoj su se četni-
ci uklinili, a mi to trebamo iskoristiti da
iznesemo pogođene momke.
Miralemu pogled skreće prema mrtvom
momku. Smajo, kao da zna šta će pitati,
odmahuje glavom. Stiskajući zube, Mi-
ralem zabacuje pušku, psujući im majku
četničku. “Ništa, momci, budimo spre-
mni, uzmite vi njih jer sad će naši zasuti
granatama.”
Nekoliko trenutaka kasnije granata
prelijeće preko nas i eksplodira u šumar-
ku. Bila je to prva, “ispitna”. Nakon nje,
nekoliko granata hučeći para nebom i sru-
čuje se uz jake detonacije na šumarak iza
nas. “Idemo”, viknu Miralem.
Hvatam ranjenog momka za noge, a
drugi momak uzima ga ispod pazuha i
krećemo preko ceste. Za nama Miralem i
Smajo nose poginulog vojnika. Žureći, ne
stižem vidjeti kuda idemo ni stajemo, nego
doveo još dva momka. Morate požuriti jer naših momaka. Smajo grabi prvog, a ja sve vrijeme gledam u njih dvojicu. I dalje
će ovi sigurno ponovo krenuti u pješadij- drugog momka, onog ranjenog u noge. očekujem da nas poklopi onaj mitraljez iz
ski napad, a ovaj rov, kao borbeno osigu- Brzo ih povlačimo prema kanalu pored šikare. Otuda, odakle dolaze smrtonosni
ranje, morat ćemo napustiti.” I mi smo ceste i skupa splazamo u kanal. rafali, izvija se crni dim od granata koje
svjesni da su u pitanju minute jer četnici Meci sada zuje tačno iznad naših glava su eksplodirale po šumici.
navaljuju i na lijevom i na desnom boku. i završavaju na samoj ivici prašnjave ceste. Još nekoliko koraka dijeli nas od na-
Ogradila se jaka pucnjava sa svih stra- Vadim zavoje da previjam momka ranje- ših tranšeja. Momak, kojeg nosimo, ne
na. Četnici kreću u silovit napad na naše nog u noge. Smajo drugog momka isprav- prestaje jaukati.
položaje. Smajo se okreće prema meni, pita lja i povlači naviše. Ima lijepo podšišanu Konačno smo na tranšeji. Ranjeni-
me jesam li spreman. Stavljam pušku pre- smeđu kosu. Gleda širom otvorenim kru- ka prihvataju naši momci i mi za njima
ko leđa i kimam mu glavom iako nisam pnim očima. Smajo kima glavom i polaže uskačemo u zaklon. Gore, nekoliko metara
nimalo spreman za ono što slijedi. Mira- ga nastranu. Na njegovoj krvavoj uniformi ulijevo, Smajo i Miralem uskaču u tran-
lem i drugi momak trebaju pucati prema mnogo je rupa. Ko zna koliko je puta bio šeju nakon što su im vojnici pomogli da
mitraljezu, što je prethodno bio moj za- pogođen dok je ležao preko svog saborca. spuste poginulog vojnika.
datak. “Idemo”, viknu Smajo. Brzo režemo pantalone i previjamo ra- Sjedam i naslanjam se na zid tranšeje.
Duboko udahnem i za njim iskačem njenog momka. Na lijevoj nozi pogođena Srce mi tuče nevjerovatno jako. Osjećam
preko tranšeje. Čini mi se da je pucnjava mu je kost, rana je mnogo veća od one na kako eho lupanja uporedo udara i u glavi.
postala glasnija. Nema vremena za gle- desnoj. Mnogo je iskrvario pa se zapoma- Dolje, prema cesti, odjekuju detona-
danje lijevo-desno da se utvrdi pucaju li ganje pretvara u tiho jaukanje. cije i rafali. Četnici ne odustaju od svojih
naši ili četnici iz šikare. To više nije ni Smajo povremeno proviruje preko nas napada. Ali ni mi ne odustajemo od želje
važno. U nekoliko skokova stižemo do prema četnicima. S druge se strane i dalje da odbranimo ono što je naše. n

STAV 18/11/2022 55