Page 59 - STAV broj 402

Tad smo se zadnji put vidjeli. Kasnije, kad u Čavi. Dolazi komandant Nanić i pita kao jedan mozak, tako da je s njima bilo
se sve to izdešavalo oko njega i Džambe, ko su dobrovoljci koji su spremni ići na milina ići u borbu. To potvrđuje i akci-
naš vod se vratio nazad i na mjestu gdje zadatak s kojeg se možda neće ni vratiti ja u kojoj su oslobodili Goluboviće, kada
smo se rastali vidio sam njegove saborce. živi. Niko se ne javlja. Muk. Ja se okre- je i ranjen Džambo: “Za vrijeme akcije
Pitam ih za brata, a svi šute. Onda mi je nem prema svojim momcima i pitam ih: zauzimanja Golubovića bio sam na čelu
Senad Šahinović Mujin rekao da su po- ‘Dječaci, hoćemo li mi?’ Kaže Briško rah- prvog voda. U neprijateljski teritorij ušli
ginuli on, Džambo i Rođeni. Tu sam ih metli: ‘Ako ti ideš, i ja ću.’ Na to će Džam- smo preko Čaglice. Noć, mrkli mrak, a mi
sve trojicu čuvao 2-3 dana, sve dok nam bo: ‘Hoću i ja, Boga mi.’ Kažem ja Mući: idemo u pravcu škole. Prelaskom preko
nije stigla ispomoć. Gore je tad bio haos, ‘Hoćemo li?’ I on potvrdi. Tako i ostali. rijeke skvasili smo se do pasa, a onda od
premalo nas za tako veliki teren. Četni- Ja istupim i kažem da ide moje odjeljenje. pola noći udarila je kiša, pa smo u cijelo-
ci napadaju, mi u okruženju, ljudi ginu, Komandant se osmjehnu i reče: ‘Uredu. sti bili mokri. Nekad u zoru došli smo do
hladno, nema hrane, vojska gladna. Kad Četa raspuštena. Dođite u kancelariju.’ hala u Golubovićima. Vodič nam je bio
je ponovo izvršen proboj linije i kad je Kad smo došli, rekao nam je da idemo u saborac Zvrkić. Na čelu čete ‘Hamza’ tad
došlo pojačanje, izvukli smo poginule i ra- Glodnu. To je bilo u ljeto ‘93. Otišli smo je bio Topal, koji je s ostala dva voda išao
njene”, priča nam Briškov brat Sulejman. na Ćorkovaču. Borci prvog i drugog odje- drugim pravcem. Plan je bio da ‘Hamze’
Tvrdi da Briško nije odustajao od svo- ljenja predvođeni Topalom našli su nam i momci iz jurišnog bataljona napadnu
jih principa. “Brat je bio naklonjen vje- prolaz na Šajrovačkim vratima. Ponijeli neprijateljsko istureno komandno mjesto
ri. Bio je jako pedantan. U rat je išao sa smo motorole, hranu i vodu, potom no- (IKM). Mi smo stigli, a ostalih još nema.
željom da bude šehid. Otac mu je često sila, a Kenan je nosio i kameru, da snimi IKM je bio u školi, na 200 metara od nas, a
znao reći: ‘Što ideš kad ne moraš? Vidiš teren. Kad smo sišli dolje, trebalo je još malo dalje bila je i džamija. Tu smo zastali
ove tvoje djece, ostat će sirota.’ Ali on kla- oko 300 metara da se popnemo na tu kotu i čekali na odobrenje za napad. Dežurni
nja sabah i ode u kasarnu u Zaradostovo. i vidimo kamp u kojem je bila smještena u komandi brigade bio je Sead Ljubijan-
Jednom ga je Asim Bajrektarević uoči ak- tenkovska brigada. Međutim, morali smo kić. Zovem ga i pitam: ‘Hoćete li doći kod
cije poslao kući, da ga poštedi. Mi se uju- se vratiti jer je Brišku vidio jedan pješak, mene na kafu?’ Veli: ‘Loži vatru i čekaj
tro spremamo, kad eto njega, ljut k’o ris. a dogovorili smo se da se, ako nekog sret- nas.’ Kiša pljušti, saborci zaspali, hrču,
Veli: ‘Ma jeste li to mislili bez mene ići?’ nemo, može ispaliti jedan ili dva metka. a svi gola voda. Bilo nas je 22 u vodu. Ja
Kad smo kretali na Spahića Glavicu, opet Međutim, Briško je digao pušku, držao opet zovem dežurnog, a on mi odgovara:
su ga molili da ne ide, ali on ni mukajet.” ga na nišanu, ali nije pucao. Ovaj se okre- ‘Pij ti kafu sam, mi nećemo doći.’ A svaki
nuo i otišao. Kad nam je to Briško javio, put kad mu se javim, jedan neprijateljski
U REFKINOJ JEDINICI brzo smo krenuli nazad. Bili smo u Bo- vojnik iz prislušnog mi kaže kako će me
I Džambo i Briško su od ljeta 1992. revića Selu. Začu se buka, pale se vozila, zaklati, oderati... Skontam ja da nema dru-
godine bili u jedinici “Hamza”, gdje im je čuju psi, sirene, uzbuna, kreće potraga u ge nego napasti. Briško, komandir odje-
dugo komandir odjeljenja bio Refko Ka- našem pravcu. Velika je to šuma, iza Vi- ljenja, pita: ‘Šta ćemo?’ Rekoh: ‘Imamo
uković. Po mišljenju Kaukovića, to treće soke glave. Kenan je prešao preko puta, dvije varijante. Jedna je da napadnemo
odjeljenje prvog voda čete “Hamza”, a u sjeo i ne može dalje. Veli nam: ‘Hajte vi, i izginemo, a druga da izginemo a da ne
kojem su bili Džambo i Briško, bilo je jed- ja ne mogu, halal vam bilo.’ Ja mu uz- napadnemo.’ I prelomim ja: ‘Idemo napa-
no od najboljih u Armiji RBiH. “Možda mem pušku i rap i kažem: ‘Idemo, ustaj, sti. Ako ginemo, neka ginemo kao ljudi.’
pojedinačno nisu bili najhrabriji, ali kao nema šanse da te ostavimo.’ Ostatak čete Veli Zvrkić: ‘Ja idem s bratom.’ A on je
tim su bili izvanredni i u više navrata su je bio na koti 603, ako zaglavimo, da idu Džambu zvao brat. Džambo je nosio 84-
uspijevali odraditi posao koji prethodno u proboj linije. I uspjeli smo se vratiti. To ku i komplet municije. Ostavio sam im
četa boraca nije mogla. Za Džambu i Brišku je bila prva akcija u kojoj smo noćili na RPG i tri granate i oni su znali svoj za-
se ima puno toga za kazati. Sjećam se slu- neprijateljskom teritoriju, što je bio veli- datak. Krenuli smo trkom na školu. Sve
čaja kad je Rus bio komandir čete ‘Ham- ki podvig. U tom izviđanju, ali i u veći- se odvijalo po ranijem dogovoru. Sa svo-
za’ i kad je komandant Izet Nanić tražio ni drugih akcija, sudjelovali su i Briško jom grupicom ušao sam na ulazna vrata.
dobrovoljce za jedan zadatak. Trebalo je i Džambo”, prisjetio se Refko Kauković. Burza rahmetli je prvi uletio u učionicu
ići u višednevno izviđanje u Glodnu radi Za Džambovo i Briškovo odjeljenje u kojoj je bila spavaona. Tu smo na spava-
prikupljanja informacija za akciju kojom Kauković voli kazati da je funkcionira- nju zarobili 30-ak vojnika, Golobove i još
bi se pokušalo zarobiti nešto neprijateljske lo po principu “što jedan misli, to drugi neke specijalne jedinice. Paralelno s tim,
artiljerije. Postrojeni smo ispred kasarne radi”. Bili su, kaže, uigrana ekipa, radili Džambo i Zvrkić su završili svoj dio. U
cijeloj akciji zarobljeno je oko 320 bora-
Briško sa saborcima nakon ca. Zarobili smo puno municije, granata,
oslobođenja Pećigrada 1994.
minobacača... Kasnije smo saznali da su
autonomaši primijetili naša dva voda iz
‘Hamze’, ogradila se borba i zato su zaka-
snili. Nakon sat i oni su došli. Međutim,
mi smo već bili sve završili, a Topal je bio
borčina i bilo mu je žao što nisu stigli da
s nama odrade zadatak. U međuvremenu
su se u Hašićima okupljale autonomaške
jedinice. I kaže meni Topal: ‘Hajmo na-
pasti one Hašiće.’ Ja im govorim da nema
potrebe za tim, ali krenu priča: ‘Ako ćeš
ići ti, ići ću i ja.’ I tu je on zapalio ostale.
Na kraju nas je više krenulo. Sišli smo do-
lje i ušli u te kuće. Na kraju sela je ostala

STAV 18/11/2022 59