Page 60 - STAV broj 402
P. 60

DRUŠTVO



          jedna kuća, koja je bila u nepovoljnoj po-  neprijateljskog napada. “Komandir Fikro
          ziciji za napadati. Jutro je, oko deset sati.   je bio na starješinskom izviđanju. Borci
          Ja onako mokar, nemam čarapa, izuo čiz-  drugog i trećeg voda ‘Hamze’ su otišli na
          me, kad vele da je Džambo ranjen. Nije se   dženazu u Bužim, a prvi vod je trebao
          više opravio sve do pogibije.”    ostati u pripravnosti. Međutim, dio voda
                                            je otišao u posjetu ranjenicima, tako da
          ODBRANA SPAHIĆA GLAVICE           je ostalo samo moje odjeljenje. Samo što
            Kauković je mišljenja da je uz rahmetli   smo došli u neku kuću da se presvuče-
          Kenana Briško najviše doprinio moralnom   mo, Seho Alešević nam je javio da četnici
          uzdizanju boraca u jedinici. Tvrdi da je   ulaze u Spahiće. Kaže: ‘Zove komandant   Husein
          Briško držao do vjere,  i u borbi nije puno   da odmah krenete prema onoj sječi.’ To   Džambić
                                                                                Džambo, Arif
          pričao. “On samo radi i ništa ne galami,   je bilo strašno za gledati. Snijeg. Kolona   Cinac i Vahid
          ali uvijek obavi svoj dio posla. Nasuprot   duga kilometar. Neprijateljski vojnici   Bajrektarević
          njemu, Džambo je uživao u ratnim avan-  gmižu k’o mravi. Naša linija je bila pukla.   februara
                                                                                1994. godine
          turama i nestašlucima. On je bio klasičan   Četnici su to uočili i krenuli. Komandant
          filmski primjer prostodušnog momka sa   nema koga poslati nego nas 12. Tu su još   komandir Topal i ostali saborci. Uslije-
          sela koji je ostavio sve i krenuo u rat da   bili Džambo, Zvrkić, Nermin i Jasko Ša-  dio je dogovor da zauzmemo neku kuću
          postane heroj. Kad se njegovo ime spo-  bić, Rifo Cinac, Sajo Kauk, Nedžo Bapić,   u naselju Hašići, na oko kilometar ispred
          mene, meni odmah naumpadne situacija   Šefik Mašinović, Hamdo Abazović, Nisvet   nas. Džambo je ostavio mitraljez i ponio
          iz Čaglice, kada smo imali prvu akciju na   i Sajo Balčinović. Džambo je bio glavni   automatsku pušku. Krenuli smo od ško-
          Autonomiji. Džambo se popeo na neko   mitraljezac. On i Zvrkić su na blagoj uzvi-  le, prošli pored džamije i stigli do nekog
          potkrovlje i postavio 84-ku. I sad zovu   sini zauzeli pozicije, štiteći nas koji smo   gaja. Ispred nas su bile kuće iza kojih su
          oni nas na predaju, a komandant Nanić   išli u susret četnicima. Komandant je s   bili autonomaši. Sajo Kauković se ponudio
          nam je podcrtao: ‘Nema ubijanja, nego   Mehom otišao desno i zove me: ‘Refko,   da krene prvi. Džambo mu je rekao da on
          samo zvati na predaju.’ Međutim, ubiše   kreći u šumu.’ A ja gledam u tu šumu i   ide prvi, ja za njim, a da Sajo ide nazad i
          nas oni pucnjavom. Ja se sakrio iza nekog   vidim ‘hiljadu’ četnika. Sve se crni od   da nas pokriva. Tako je i bilo. Nas dvojica
          drveta, a meci izbacuju posložena drva iz   ljudi. Tu je Džambo dao veliki doprinos   smo krenuli. Samo što je prešao nekoli-
          šupe. Vidi Džambo koliko je sati i viče mi:   da nas četnici ne zatvore u krug. I svi mi   ko koraka, odozgo je zalomilo i pogodilo
          ‘Hoću li, Refko?’ Rekoh: ‘Nemoj. Zovi ih   na jednu stranu, a Džambo s mitraljezom   ga. Nas trojica smo uzvratili paljbu. Uzeo
          na predaju.’ ‘Ali ubiše oni’, uzvraća Džam-  na drugu stranu. On je taj dan bio ključni   sam ga za desnu ruku i počeo vući, ali mi
          bo. A otamo ne jenjava pucnjava. I tako   borac. Rijetko koji mitraljezac je mogao   je bio pretežak. Utom ga je pogodio još
          se mi dovikujemo kad će Džambo meni:   pucati gotovo po jedan metak iz 84-ke   jedan metak u petu. Oko nas je oralo od
          ‘Ma šta ja tebe pitam ikako!?’ Kad je on   koja ispaljuje desetak metaka u sekundi.   metaka. Utom je dotrčao i Topal pa smo
          otčepio 84-kom! I to je bilo od presudnog   A Džambo je to uspijevao jer je bio ne-  zajedno izvukli Džambu. Bio je pogođen u
          značaja da smo ih pomjerili”, prisjeća se   vjerovatno osjetljiv na obaraču”, završava   stomak. Onda su prišli Abaz i još 2-3 sabor-
          Kauković.                         Refko Kauković.                    ca, a ja sam se vratio da pokupim njegovu
            Među brojnim primjerima Džambi-                                    pušku. Borba je trajala i ostatak dana i tu
          nog vojničkog doprinosa posebno upe-  RANJAVANJE NA VELIKOKLADUŠKOM   nam je poginuo i Senad Šahinović Prle.
          čatljiv je onaj sa Spahića Glavice iz fe-  RATIŠTU                   Tri dana kasnije u novoj akciji je ranjen i
          bruara 1994. godine, kada je s još desetak   Gotovo dvije godine rata Briškov i   Ibrahim. I tako će u samo nekoliko dana
          saboraca sudjelovao u odbijanju žestokog   Džambov saborac u vodu bio je Nermin   obojica biti ranjeni. Džambo je bio teže
                                            Šabić: “Ibrahima sam upoznao na počet-  ranjen, s preporukom za bolovanje od go-
                                            ku rata, a Džambu nakon što sam došao   dinu. Ibrahim se nakon ranjavanja brzo
          “Dolazi komandant Nanić i         u ‘Hamzu’. Obojica su bili markantne lič-  oporavio i vratio u jedinicu, pa je s nama
                                                                               učestvovao u oslobađanju Pećigrada i Ve-
                                            nosti, hrabri i pouzdani saborci. Ibrahim
          pita ko su dobrovoljci koji       je bio stamen u vjeri. Bio je od onih što   like Kladuše. Početkom septembra, nakon
          su spremni ići na zadatak s       ne gaze riječ i što su za obećanje spremni   što su u odbrani  Bosanske Bojne, Ahova
                                            i život dati. Džambo je bio krupne građe.
                                                                               i Pržina ranjena dvojica komandira Rifo
          kojeg se možda neće ni vratiti    Volio se šaliti, ali je bio i izrazito tempe-  i Sajo Kauk, Briško je preuzeo prvi vod i
          živi. Niko se ne javlja. Muk.     ramentan. Koliko smo puta znali skupa   vodio nas u vrijeme ‘Breze ‘94’, ali i ka-
                                                                               snije, sve do pogibije.”
          Ja se okrenem prema svojim        doći s linije… Kad smo došli sa Spahića
                                            Glavice, ponoć, snijeg zatrpao do iznad
          momcima i pitam ih: ‘Dječaci,     koljena. Zovem ga da prenoći kod mene,
          hoćemo li mi?’ Kaže Briško        da ne ide još nekih 5-6 km, a on odbija
                                            uz objašnjenje: ‘Odoh ja kući, čeka me
          rahmetli: ‘Ako ti ideš, i ja ću.’   mati’”, prisjeća se Šabić.
                                               Šabić je bio s Džambom i kad je ra-
          Na to će Džambo: ‘Hoću i ja,      njen u Golubovićima 11. juna 1994. go-
          Boga mi.’ Kažem ja Mući:          dine: “To jutro s Refkom na čelu školski
          ‘Hoćemo li?’ I on potvrdi.        smo odradili naš zadatak, u kojem je nas
                                            devetnaest zarobilo neprijateljsku diver-
          Tako i ostali. Ja istupim i       zantsku četu, artiljerce, centar veze, neko-
          kažem da ide moje odjeljenje,     liko minobacača, PAT... Sve smo odradili
                                            za desetak minuta, gotovo bez greške. Već
          prisjeća se Refko Kauković.”      se bilo razdanilo kad su nam se pridružili   Džambo sa kolegom u JNA



         60  18/11/2022 STAV
   55   56   57   58   59   60   61   62   63   64   65