Page 81 - STAV broj 145
P. 81
Otac je na kraju zida za
mučenje. Blizu je željezna
ograda. Oko njega su
trojica. Tuku čime stignu.
Otac od udaraca pada na
zemlju pet-šest puta, i diže
se svaki put iznova, na
naredbu udarcem čizmom,
držeći se za ogradu i
nekako se propinjući. U
magnovenju, čuje glas svog
komšije, vojnika-policajca
sina s kojima se nije uspio ni pozdraviti (mada se, po prilici, takva obrnuta situ- vas od danas niko više dirat. (A svaki bi ih
jer je nenadano uhapšen. Neposredno pred acija nikada nije mogla ni očekivati) po- dan postrojili uz jedan zid i tukli, pola
svoju smrt, kada je već bio dobro preb’jen, mogao njemu (komšiji), pa je i u ovom sahata ili sahat, kako kad. I to naročito
glasno je poručio da se nije pozdravio sa slučaju moguće očekivao isto. po njih jedanaest, raspoređenih oko jeda-
sinovima, što je izgovarao svojim drugo- naest spremnih zdjela za “ručak”. Dok bi
vima u logoru pred čijim očima je samo Scena 1. ručali, odbrojavali su im za to predviđe-
trenutak poslije izdahnuo. – Umro čo’ek! ne sekunde, ne bi ih dirali, a zatim bi ih
– povikali su logoraši. – Je li preselio na Vojnik-policajac K: Kako vam je u odvojili na drugu stranu i ponovo tukli,
Hairet? (Ahiret, op. a.) – upitao je poznati samici? Otac: Pa, znaš gdje ležim i šta je- dok bi na prvom mjestu tukli sve ostale.
glas vojnika iza vrata zatvorene prostori- dem... (A, po očevom živom svjedočanstvu, Zanimljivo, instinktivno fizičko utjeriva-
je, koji očigledno nije dobro vladao tur- spavali su na betonu posutom katranom, nje pamćenja, kao životinjama? – A, dok
cizmima, ili to jednostavno nije htio, pa nuždu vršili u ćošak, pa je sve to curilo su ih vojnici tukli pendrecima, palicama,
dodao: Je li samo jedan? (Malo!) Poznati ispod onih koji su tu ležali i sve ih je to i drugim čime su stigli – jednom su mu-
glas bio je očev poznanik K, vršnjak iz pod velikom vrućinom peklo i za oči i čeniku, naprimjer, vezali felgu od auto-
komšiluka. Čak je u odsudnim momenti- za nos. Mokraću su, i svoju i tuđu, pili mobila za vrat – svi mučenici bi uporedo
ma otac razmišljao da mu se javi s ciljem ili privijali na rane pa kad bi se usmrdi- morali pjevati nacističke pjesme iz miljea
pokušaja osiguranja nekih boljih uslova li, kupali su ih šmrkovima, hladnom vo- vojnika krivousnog mistera F i tako bi im
ili prevladavanja datih, nepodnošljivih. I dom, što je bilo još jedno maltretiranje po prilici aktivno bilo uključeno još jed-
uspio je otac baš obaviti jedan kraći raz- u nizu, a jeli bi ni slanu ni masnu pro- no čulo, da se preživjelim potvrdi i pode-
govor s njim, rukovodeći se čistom savje- vidnu čorbetinu s osamnaestim dijelom blja gnusno sjećanje na strahote mučenja
sti po kojoj bi on (otac) u sličnoj situaciji hljeba). Samo da je malo manje degeneka, ili jednostavno za sva vremena da im se
bilo bi lakše...! Vojnik-policajac K: Neće zasoli pamet. Do nekoliko, uveli su im i
večeru, što je značilo i još dvije porcije
batinanja na dvije postojeće. Logoraši su
bili sretni kad bi nekim slučajem termin
večere ponekad bio preskočen. Izgladnje-
li i izmučeni logoraši koji se raduju kad
nema večere. Paradoksalno.)
Scena 2.
Otac je na kraju zida za mučenje. Blizu
je željezna ograda. Oko njega su trojica.
Tuku čime stignu. Otac od udaraca pada
na zemlju pet-šest puta, i diže se svaki put
iznova, na naredbu udarcem čizmom, dr-
žeći se za ogradu i nekako se propinjući.
U magnovenju, čuje glas svog komšije,
iz pređašnjeg dijaloga Face to Face, voj-
nika-policajca, poznanika K, službenika
krivousnog mistera F. Zatim pada u ne-
svijest. Učinilo mu se da je u nesvijesti
ostao vječnost. To mu je bio jedan od naj-
težih dana u logoru. Pri buđenju, pitao
je svoje drugove da li mu se učinilo da je
čuo neki poznati glas, glas svog poznani-
ka K. Odgovorili su mu: Ma, stajao tu, i
sve to mirno gledao! n
STAV 14/12/2017 81
