Page 61 - STAV broj 163
P. 61
niti je čiju pomoć tražila. Mogla je gdje je nom / napoleonderom), ili nekim dru- Godine 1955. ja sam trebao da diplo-
htjela pokucati, svak bi joj se obradovao, gim, pa je i ona taj običaj zadržala. Gdje miram (na orijentalistici, op. a.), ali nisam
jer je nju svako znao i cijenio i, gdje bi ona bi god čula da je izišao novi hafiz, dari- otišao, pa me rahmetli dr. Šaćir pita: Gdje
došla, to bi bio mubareć za tu kuću, ali ona vala ga je zlatnikom! I meni je jedan dala. si, što ne dođeš na fakultet? A ja mu ka-
bi prije na sokaku noćila nego da se kome Još ga negdje čuvam. Skromno se nosila, žem (u sebi): Privuko me Hadži Mujaga!
zamoli! Ovdje u komšiluku mome bijaše mada je mogla da bira šta je htjela, ali nije A morao sam u rezervu, to je ustvari bio
jedna sirota, fukara žena, ali džumbušli htjela. Nacionalizacijom su im mnogo toga razlog. Baš kad sam trebao ići na fakul-
plaho, pa jednom kuca na naša vrata, ja oteli, pa je Hadži Mujaga rekao: to je znak tet, dođe mi poziv da idem u rezervu, a
znam ko je, ali, da se našalim, pitam: Ko da je vrijeme seliti, čim dunjaluk iz ruku to onda nije bilo dan-dva, već puni mje-
je? A ona mi odgovara: Merhemićka!, što bježi! (Druga verzija: Vakat je seliti, dok sec dana! Haj’, rekoh, nek bude i to. Ono
je značilo: stisni pa ne otvori! (Nasmijao se dunjaluk iz ruku izmiče!) I preselio što se mora, preče je... (Ovo nije konačno
se, a i mi s njim.) Eto, tako je bila cije- je, a nije dočekao da padne na prosjački objašnjenje zašto Hafiz nije diplomirao,
njena Mula-hanuma. Mubareć bi bio za štap. Koliko smo mi nimeta kod njega u drugom njegovom kazivanju spominju
pojeli! Svega je bilo! Pričao sam vam da se i drugi razlozi, kao: nisam se još spre-
tu kuću gdje bi ona na je kod njega prvi iftar bio za sirotinju, a mio; nije htio pred jednim profesorom
vrata pokucala! To je onda se kroz čitav ramazan mijenjalo. U od koga je bolje znao arapski, a koji je bio
znala i ta naša siromaš- svojoj vasijjetnami Hadži Mujaga je opo- valjda u komisiji, da se ponižava: On da
na kona; ona zna da ja ručio da mu grob kopa jedan Kolar, koji mi da potvrdu da znam arapski!?, a pra-
poznajem i njen glas i je pravio nišane, a zašto? Zato, kaže, što vi razlog je Hadži Mujaga, koji me, kaže,
glas Mula-hanume, ali on prije nego što počne kopati uzme ab- kad sam ga upoznao, potpuno osvojio, i
je time htjela reći koliki dest. Eto, i na to su ljudi pazili, i takvih ništa mi drugo nije trebalo!)
je ljudi bilo! Hadži Mujaga nije htio zva-
Mula-hanuma ima ugled. ti nikakvog majstora, osim klanjača! Kad Jednom sretnem Mula-hanumu na
Babo mu se kuća pravila, zovnuo je (ne znam Carevoj ćupriji, oni auti oko nje proli-
koje je ime spomenu Hafiz!), jer on, kaže, jeću, pa joj kažem: Čuvaj se, hanuma,
joj je imao klanja. Toliko je cijenio one koji bešvakat ovo je sirat-ćuprija, nije ovo više Careva
običaj da- namaz klanjaju! I on bi sjeo s njima i jeo, ćuprija! (Svi smo se opet nasmijali.) Haj-
rivati no- tako je jednostavan bio. de, kaže, hoćemo li spremat krompire? I
vog hafiza ode s Velijom dolje u mutvak.
zlatnikom
(napoleo- Kad je govorio o rahmetli Handžiću,
rekao je još i ovo: Tad sam bio (na Ilidži?
Ili u zarobljeništvu?) kad mi je došla ta
vijest. Gledao sam zalazak sunca, i sje-
tio se Jakšićevih stihova iz pjesme Veče,
učili smo je u školi i znao sam je napa-
met, on kaže:
Kao zlatne toke, krvlju pokapane,
Dole pada sunce za goru, za grane!
I sve nemo ćuti, ne miče se ništa!
Ta najbolji vitez pade sa bojišta!
Do tad je nisam mogao shvatiti, a tad
mi je bila jasna: Handžić je bio taj vitez!
Hafiz opet progovori o Mula-hanumi
i o Hadži Mujagi: Rahmetli Hadži Muja-
ga je kao dječak išao na hadž sa svojom
majkom, udovicom. Bilo mu je tad 15
godina, još nije bio punoljetan. Donio
je tad s hadža jednu serdžadu, pa bih ja
uvijek jagmi da na njoj klanjam. Pisalo
je na njoj njegovo ime. Pošto bi ders po-
činjao odmah iza akšama, a po završetku
bi klanjali u džematu jaciju, ja bih tad tu
serdžadu jagmio... Mula-hanuma je bila
duša tih sijela, skromna; ostala je do ba-
bine smrti uz njega. A druge su joj sestre
suprotnost njoj, bogato se nose, a ona ni-
šta, ostala je skromna do kraja života. A
vidite njene sudbine, da tako završi (kao
šehid, op. a.)!
Hiljadu napoleona je Hadži Mujagi-
na majka ponijela na hadž. To je ogro-
mno bogatstvo i sad, a kamoli i onda!
(27.4.1985.)
Večerali smo ćevape, a onda ta-
han-halva i druga kahva. n
STAV 19/4/2018 61
