Page 69 - STAV broj 319

KRIVO SRASTANJE

Jedna sasvim normalna priča iz Tuzle
BOHRANJE S

BESMISLOM

Iz jednog od zavijutaka naše zmijolike ulice pojavi se nepoznat
mi vehabija, onizak, raskrečenog, usporenog hoda, s velikom
trbušinom koju, jadan, jedva nekako nosi pred sobom. Dok prolazi
pored mene i psa, zaustavi se, pređe rukom preko prosijede brade
Piše: i reče: – Komšija, duhan je teški haram, a pas je, ako nisi znao,
Sadik IBRAHIMOVIĆ nečista životinja. Ne valja ti to što radiš.

ijeva mi u leđima. Podmuklo, oš- – Nismo mi komšije. Ne poznajem te – E, nek’ si mu skres’o. Sve sam čuo
tro. Znam i zbog čega. Preforsi- – rekoh ne pogledavši ga. – reče jedva čujnim, prozuklim glasom.
rao sam se, pješačio mnogo više – Ali poznajem ja tebe! – Nisam imao izbora, inače ne bih.
Sno što to moja bolna leđa mogu i – Ne sumnjam. Mene je lahko zapam- – A ko je on?
žele podnijeti, pa, premda je do moje kuće titi. A, sad, ako je to sve, nastavi svojim – Ne znam. Prvi put ga vidim.
manje od stotinu metara, sjedoh s olakša- putem. Nemam vremena za priču, hra- – Ali rek’o je da te poznaje?
njem na klupu ispod stabla lipe, tik do naše nim psa. – Vjerovatno s ulice, u prolazu...
mahalske džamije. Umah osjetih da mi je – Znači tako?! Ja tebi dajem lijep sa- – Ne znam... Meni je zazvuč’o kao
bolje. Kako mi se nigdje ne žuri, zavalih vjet, a ti meni... da te baš dobro poznaje.
se udobnije, dakako, koliko je to moguće – Vidi! Ne znam kako to u tvom selu – I to je moguće.
na drvenoj klupi, zapalih cigaretu i duboko ide, ali u gradu je ovako: priđeš željenoj – Izvini... Smaram te... Znaš, malo
othuknuh. Osim psa avlijanera koji se, oči- osobi, pozdraviš je, predstaviš se, učtivo sam ga...
to u potrazi za hranom, ushodao gore-do- upitaš datu osobu ima li vremena za kra- – Znam, znam...
lje, na ulici i u avlijama živog roba nema. tak razgovor i, ako ta osoba ima vreme- – Smeta li ti?
U jednom trenutku pas mi se približi, na i želi pričati s tobom, otvoriš ovu ili – Smeta li tebi?
oprezno i bojažljivo zastade na za njega onu konverzaciju, ali, po mogućnosti, što – Užasno sam nesretan. Prvo me je
sigurnoj udaljenosti i netremice se zagle- kraće i konciznije, bez dugih monologa rat dobro načeo, pa belaj ovaj, onaj... A
da u mene krupnim, prekrasnim, smeđim i prežvakanih opservacija. Eto, u najkra- psiha mi je... Ma bolje da ne pričam.
očima, očima, a odmah mi je bilo jasno i ćem, tako to ide. A jesi li ti učinio bilo šta Besmisao, besmisao... Kako se ti no-
zbog čega, prepunim tuge. od ovog što sam naveo? Nisi. Dakle, nije siš s tim?
– Merhaba, cuko! Kako si? A kako bi ti poznato šta je elementarna pristojnost – Trpim, a dok trpim, uzmem abdest
i bio, zar ne? Sigurno si jako gladan! Sad i kultura ophođenja, pa ti toplo sugeri- i klanjam. Osim toga, imam i stare foto-
ćemo mi to riješiti. Idemo! Pođi za mnom ram da se vratiš počecima, korijenima, grafije. Kad pogledam svoju fotografiju
– rekoh, ustadoh i pođoh prema obližnjem poradiš na sebi, ili neko drugi na tebi, iz osamdesetih godina, kao da gledam
granapu, a pas zaista, mada i dalje boja- svejedno, a potom, uljuđen, kultiviran, u nekog drugog čovjeka. Dakle, tačno
žljivo i nepovjerljivo, krenu za mnom. dijeli “lijepe savjete” naokolo koliko ti znam gdje i kome idem. Eto, tako se
Kupih tri pakovanja roštiljskih koba- srcu drago. bohram s besmislom.
sica i vratih se do klupe. Kako kobasice – Kao prvo, nisam ja... – Pa, to je dobro, jako dobro! Šta mi-
nisam htio bacati na prašnjavi pločnik, iz – Idi, čovječe, idi! Leđa me bole i nije sliš da i ja pokušam isto tako?
ruke psu dajem jednu po jednu. Halapljivo mi ni do čega, a kamoli do besmislene ra- – Pokušaj, ništa te ne košta.
jede. Oči mu zablistaše i poče mahati re- sprave s tobom. Hajde, idi! – Da znaš da hoću, baš hoću!
pom. Zadovoljan je. A i ja. Zapalih cigaretu. – Neću ti ovo zaboraviti – bijesno – Neka ti je sa srećom.
Iz jednog od zavijutaka naše zmijoli- procijedi debeljko, okrenu se i, valjda od – Eh, da, još samo ovo: psa si po-
ke ulice pojavi se nepoznat mi vehabija, huje, iznenađujuće žustro zagrabi ulicom. zdravio s merhaba. Začudilo me je to.
onizak, raskrečenog, usporenog hoda, s Nedugo potom, iz jedne od obližnjih – Tako je pse pozdravljao jedan veliki
velikom trbušinom koju, jadan, jedva ne- kuća izađe komšija N., priđe mi, pozdra- čovjek. Od njega sam to čuo i preuzeo.
kako nosi pred sobom. Dok prolazi po- vi i sjede na klupu. Osjećam, već ga je – Smijem li i ja to činiti?
red mene i psa, zaustavi se, pređe rukom “zad’o”. Ni podne nije, a bazdi na br- – Nisam baš siguran.
preko prosijede brade i reče: lju. Kakve dvije opreke, dragi Bože. I to – Upravu si. Prvo da ja pokušam
– Komšija, duhan je teški haram, a u svega nekoliko minuta. U čemu sam i ovo o čemu smo pričali. Pa ako prođe,
pas je, ako nisi znao, nečista životinja. gdje sam, dobro je da sam uopće norma- idemo dalje. Je li tako?
Ne valja ti to što radiš. lan, pomislih. – Tako je. n

STAV 16/4/2021 69