Page 55 - STAV broj 327

“Možda nas neće gore,
ponovo na Požarike”,
promrlja Hamza
narušavajući skladni mir
i tišinu koja je oko nas
vladala. “Ma svuda je

isto, gdje god da budemo
vraćeni, isto je”, reče Salih
pa dodade: “Svuda su ti,
moj brate, kiša, blato, mulj
i granate. Nego, da se mi
što bolje odmorimo i da se
odjeća dobro osuši. Bolje
išta nego ništa, je l’ tako?”
Hamza klimnu navlačeći

deku preko glave.

A onda smo ispred sebe ugledali veću
grupu agresorskih vojnika koja se puca-
jući kretala prema nama. Odjeknuli su
prvi rafali s naše strane, a onda je zatre-
štao Hamzin mitraljez. Četnici popada-
še po zemlji tražeći zaklon na brisanom
prostoru. Pokušavali su nam na sve na-
čine priči bliže, ali dalje od svog dogori-
jevajućeg tenka nisu mogli.
Hamza je stavio novu kutiju s munici-
jom na mitraljez i ponovo osuo po njima.
Pokušavali su uzvratiti, ali bezuspješno.
Poslije nekoliko trenutaka spustio se
na nas tako jak pljusak da je sve bilo bi-
jelo i gotovo da se više ništa nije moglo
vidjeti ispred nas. Pucali smo u izmagli-
cu, a onda smo i mi prestali.
Pljusak je stao za desetak minuta.
Ukazala se pred nama prazna zaravan
na kojoj više nije bilo nikoga. Četnici su
iskoristili pljusak da se povuku i pokupe
svoje poginule i ranjene. Dolje, desno od
nas, vidjeli smo samo onaj tenk i oklopni
transporter koji su se još pomalo dimili.
Sve je izgledalo nestvarno i tiho. Borac
iz Gradačca pored nas kratko reče: “Po-
bjegoše!” Ubrzo je došlo nekoliko vojnika
odozdo, s desne strane. Rekoše da su se i
kod njih povukli. Onako mokri, blatnjavi
i izmoreni, imali smo samo dvije želje: da
obučemo nešto suho i toplo i da dobije-
mo koji sat sna. Znali smo da ovi s druge
strane neće tek tako odustati. Ali mi smo
bili spremni. Iako pokisli i nenaspavani,
na onoj hladnoći, znali smo da im neće-
mo dati da prođu ni pedalj dalje. Granica
dušmanu ondje je gdje smo mi... n

STAV 11/6/2021 55