Page 24 - STAV broj 272

BAJRAMSKI PRILOG

PROZORSKO OKNO
Zapis o neobičnom ramazanu (2)
USPUTNE

ZABILJEŠKE

Piše:
Safet POZDER “Znači, svi su postili?” – “Svi. Eto, i katolici u selu ne bi se javno
mrsili zbog nas”, veli. – “I oni?” – “I oni, i oni. Eto, jednom se
jedan, poboravio sam kako se zvao, meščini Jure, napio vode
na česmi. Vjeruj mi da su ga i katolici dugo izbjegavali jer im je
obraz osramotio. Tako ti je to bilo, moj efendija”

ftar će. Samo što nije. Napolju lije jaka sam zbog toga. Ko god da je – molim “Mene je strah da mi slučajno koja
kiša. Bereket, ako Bog da. Neću mučiti Milostivog da mu podari svaki hajr i kap ne ode u grlo i da se ne omrsim”,
Ammara da ide sa mnom do pekare. On bereket! napisa on odvažno.
Ii Amina idu naizmjenice – to je naša Pobožnost je i sakriti pobožnost. Ostao sam zadivljen ozbiljnošću ovog
ramazanska rutina. Otići ću sam, da djeca dječaka koji ima svega deset godina. Na
ne okisnu. Probao sam iftarske somune u *** kraju mu napisah:
mnogim gradovima, ali se nijedni ne mogu “Selam alejk, efendija. Imam jedno “Znaš šta; operi ti zubiće na sehuru i
mjeriti s našim u Prozoru – barem meni. pitanje”, pisalo je u poruci koju sam do- iftaru, a po danu ne moraš. Ako roditelji
“Šest”, kažem odmah s vrata, čim sam bio u inboks. Svikao sam na to da niko budu prigovarali, ti slobodno reci da je
se poselamio s veselim pekarom. Ruku ne zna sklopiti slađu i iskreniju poruku hodža rekao tako. Važi li?”
na srce, ne treba mi šest. Ako ćemo pra- kao dijete, polaznik mekteba. Baš zato “Važi. Hvala Vam puno. Allahimanet!”
vo, ne treba mi ni pet, ali, kad bi stomak takvim porukama pristupam posebno
zaista ogladnio kao što ogladne oči, malo ozbiljno. ***
bi mi bilo i deset. “Alejkumu selam. Samo kaži!”, od- “Mujo, jesu li prije djeca postila, mi-
Pekar ih rutinski pakuje u kese i, govorim ja. slim, u tvoj vakat?”, pitam.
onako vruće, skoro vrele, pruža meni. “Postim svaki dan, i sestra i ja. Nije “Jesu, vallahi, listom su postila. U nas
Zauzvrat mu pružam novac, a on odma- mi teško. Po danu malo i odspavam po- je bila česma nasred sela. Nije bilo vode
huje rukama. slije škole. Pomazim se s roditeljima i po kućama k’o sad. Uz ramazan ti nisi
“Plaćeno je”, veli mi. onda mi zagalame. Kažu da mi se čuje iz mogao vidjeti nikoga da joj primakne,
Valjda nekom simpatičnom, ili ne- usta i govore mi da operem zube. Kva- do pred iftar. Ni najmanjeg maksuma.
običnom grimasom na licu, bez riječi, ri li to post?” A nisu se imali ni kući napiti dok oda-
pitam i tražim objašnjenje. “Ne kvari. Slobodno možeš oprati tle ne donesu.”
“Ramazanije su večeras plaćene svima. zube”, velim ja. “Znači, svi su postili?”
Ko god dođe da kupi, nek uzme koliko “Ja ih ipak ne bih prao”, napisa na- “Svi. Eto, i katolici u selu ne bi se
hoće – sve je plaćeno. Čovjek nije želio kon kraće pauze. javno mrsili zbog nas”, veli.
da mu se spominje i zna ime, jedino je “Higijena zuba je vrlo važna. Ču- “I oni?”
zamolio da ga se sjetite dovom”, pojaš- vaj svoje zubiće, peri ih poslije sehura i “I oni, i oni. Eto, jednom se jedan,
njava mi pekar. iftara, a možeš ih slobodno i oprati po poboravio sam kako se zvao, meščini
U više sam navrata svjedočio ova- danu”, pišem ja, ličeći samom sebi na Jure, napio vode na česmi. Vjeruj mi da
kvom prizoru u pekari u Prozoru. Sretan nekog stomatologa. su ga i katolici dugo izbjegavali jer im

24 21/5/2020 STAV