Page 74 - STAV broj 331
P. 74

KRIVO SRASTANJE



                                             Jako me je iznenadio, ne samo zbog citata

                                            NAJLJEPŠI



                                            ROĐENDANSKI




                                            POKLON





                                            Dok sam ga ispraćao pogledom, javi se podmukla primisao koliko
                          Piše:
                          Sadik IBRAHIMOVIĆ  li sam i sam daleko od te nevidljive linije iliti granice koja razdvaja
                                            razum i bezumlje, koliko li sam daleko od tog strašnog sna koji se
                                            sanja otvorenih očiju i iz kojeg buđenja nema. No, srećom, brzo sam
                                            odagnao podmuklu misao zloslutnicu.








                 ano je jutro. Šest sati. Rođendan   sam u kuću i donio mu dvije paklice tvor-  - Mudrost iz mudrih knjiga... Ti reče
                 mi je. Sjedim na terasi, u hladu,   ničkih cigareta.          da je danas neki praznik? Ili nije?! Kako
                 a već je jako sparno. Dvojim se   - Kako su ti djeca - upita nakon   ti ono reče?
         R ostati na terasi ili ući u kuću.   što je spržio, i to jednu na drugu, još   - Ne, nije praznik. A, sad, mogu li čuti
         Ipak ostajem. I razmišljam ko će mi se ja-  pet-šest cigareta.        tu mudrost?
         viti čestitkom. Osim djece i sestre, pomi-  - Dobro, hvala Bogu.         - Aha, aha... Evo: “Na svijetu ima više
         slih, daj Bože da me se neko sjeti. Uzgred,   - Imam i ja djecu.      ludih nego pametnih, a i kod pametnih
         kćerka me je nedavno pitala imam li pri-  - Znam, dobri su to momci.  ima više gluposti i ludosti nego pameti.”
         jatelje. Odgovorio sam da nemam, da su   - Nisu. Kažu da sam luđak i da me   Jako me je iznenadio, ne samo zbog
         moji prijatelji u zemlji ili van zemlje i da   se stide.              citata. Na trenutak, ali samo na trenutak,
         imam samo dobre poznanike. Kratko je za-  - Žao mi je ako tako misle.  bio je to neki drugi čovjek: oči mu lucidno
         šutjela i rekla da je to tužno. Ipak, ko zna,   - Dobre su ti ove cigare. Gdje si ih   bljesnuše, a na usnama zatitra jedva pri-
         dumam i dalje, možda mi se javi neko od   kupio?                      mjetan osmijeh. Ili je to bio pričin, vizu-
         preostalih, preživjelih prijatelja. Možda.  - To je poklon od sestre.  alna obmana, nešto što je moja podsvijest
            Čujem, komšiluk je na nogama.      - Ja nemam sestru, a da je imam, po-  željela vidjeti na njemu i u njemu. Bit će
         Pojavljuje se, a već sam pisao o njemu,   klonila bi mi ovakve cigare. Je li tako?  da je to, jer u hipu je bio opet onaj stari F.
         i tevećelijasti komšija F. Svakog jutra,   - Tako je.                    Na koncu, F. reče da bi ipak morao
         nezgrapno pocupkujući, odlazi na “po-  Zašutjeli smo. Sparina je bila jed-  poći na “posao”. Ispratio sam ga do kapije
         sao”, mada je odavno penzioniran. Kako   va snošljiva. Lice mi je bilo orošeno, a   i stavio mu u džep dvije paklice cigareta.
         smo odnedavno u “dobrim odnosima”   majica potpuno mokra i slijepljena uz   Bez pozdrava, poguren i rasklimatan, za-
         (relativno skoro, na moje veliko iznena-  tijelo. F. je i dalje šutio, štiklao jednu   grabio je nesigurno pocupkujući niz ulicu.
         đenje, zastao je pored moje kapije, po-  na drugu, vrpoljio se, prosipao pepeo   Dok sam ga ispraćao pogledom, javi
         gledao me ukočenim, staklastim očima i   po stolu, svako malo premještao nogu   se podmukla primisao koliko li sam i sam
         čestitao “Novu godinu”), F. zastade, baci   preko noge, a ja sam, pomalo se kaju-  daleko od te nevidljive linije iliti grani-
         staklasti pogled na mene i upita kako su   ći što sam ga pozvao, smišljao kako da   ce koja razdvaja razum i bezumlje, koli-
         mi djeca. Ne odgovorih, nego ga pozvah   brzo i bezbolno privedem kraju ovo tu-  ko li sam daleko od tog strašnog sna koji
         da mi se pridruži, a on povišenim tonom   galjivo sijelo.             se sanja otvorenih očiju i iz kojeg buđe-
         odbi i reče kako ne bi smio zakasniti na   - Je li danas neki praznik - upita.  nja nema. No, srećom, brzo sam odagnao
         “posao”. Insistirao sam, rekao da mi je   - Nije. Danas je moj rođendan.  podmuklu misao zloslutnicu.
         rođendan i da bih bio počastvovan nje-  - Dobre su ti ove cigare. Gdje si ih   Pedesetak metara dalje, na zavoju na-
         govim prisustvom. On nakratko zašuti,   kupio?                        kon kojeg se izlazilo na glavnu ulicu, naglo
         vidjelo se da je u nedoumici, kao i obično   - Sestra mi ih je poklonila.  je zastao, žustro se okrenuo, stavio ruku
         provuče prste kroz prosijedu kosu, istim   - Da imam sestru, i ona bi meni po-  na grudi i duboko se naklonio.
         povišenim tonom reče da prihvata moj po-  klonila ovakve cigare. Je li tako?  Nasmijao sam se, mahnuo mu viso-
         ziv i dodade da posao nikud neće pobjeći.  - Tačno tako.              ko podignutom rukom, zahvalan na naj-
            F. je naprosto proždirao cigarete. Kad   - Ja znam jednu mudrost.  ljepšem rođendanskom poklonu koji sam
         mi je dodijalo neprestano motanje, ušao   - Kakvu?                    mogao dobiti.                  n



         74  9/7/2021 STAV
   69   70   71   72   73   74   75   76   77   78   79